Sindikat je samostalna, demokratska i nezavisna organizacija zaposlenih koja štiti njihove profesionalne, radne, ekonomske i socijalne interese.
Sloboda sindikalnog udruživanja garantovana je Ustavom Republike Srbije. Članstvo je dobrovoljno, pa zaposleni imaju pravo da pristupe sindikatu, ali i da ne budu njegovi članovi.
Rad sindikata zasniva se na nekoliko ključnih pravnih izvora:
- Ustavu Republike Srbije
- Zakonu o radu
- propisima o registraciji sindikata
- Konvencijama 87 i 98 Međunarodne organizacije rada
Hajde da vidimo kako sindikati zaista funkcionišu.
Kako se osniva i funkcioniše sindikat?
Za osnivanje sindikata nije potrebna saglasnost poslodavca. Zaposleni mogu samostalno pokrenuti postupak sindikalnog organizovanja.
Osnivanje u praksi obuhvata nekoliko osnovnih koraka:
- formiranje inicijativnog tela
- usvajanje statuta
- izbor predsednika i drugih organa sindikata
- podnošenje prijave za upis u registar Ministarstva za rad
Prijava za upis podnosi se u roku od 15 dana od osnivanja.
Statutom se uređuju ciljevi sindikata, način učlanjenja, prava i obaveze članova, donošenje odluka, izbor organa i korišćenje sredstava.
Nakon osnivanja, sindikat treba aktivno da se bavi kolektivnim pregovaranjem, pravnom i radno-pravnom zaštitom, bezbednošću na radu i informisanjem članova.
Na njegovu stvarnu snagu posebno utiču:
- uključenost članova u rad organizacije
- znanje i obučenost sindikalnih predstavnika
- sposobnost privlačenja novih članova
- kvalitet komunikacije sa zaposlenima
Glavne funkcije sindikata
Jedna od osnovnih funkcija sindikata jeste zastupanje zaposlenih pred poslodavcem.
Posebno je važno kolektivno pregovaranje. Sindikat može učestvovati u zaključivanju kolektivnog ugovora kojim se detaljnije uređuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih i poslodavca.
Kolektivnim ugovorom mogu se urediti povoljniji uslovi od zakonskog minimuma, naročito u oblastima kao što su:
- zarade i dodaci na zaradu
- radno vreme i odmori
- naknade i druga materijalna prava
- uslovi rada i bezbednost zaposlenih
Sindikat pruža i pravnu i radno-pravnu zaštitu, što može uključivati savetovanje, pomoć u ostvarivanju prava i podršku u sporovima sa poslodavcem.
Važan deo sindikalnog rada odnosi se na bezbednost i zdravlje na radu. Sindikat može ukazivati na probleme u vezi sa zaštitnom opremom, opterećenjem zaposlenih, organizacijom posla i drugim rizicima na radnom mestu.
Kada pregovori ne daju rezultat, sindikat može organizovati zajedničke akcije zaposlenih, uključujući štrajk.
Odluka o štrajku mora da sadrži najmanje sledeće elemente:
- zahteve zaposlenih
- vreme početka štrajka
- članove štrajkačkog odbora
Štrajk mora biti organizovan u skladu sa zakonom.
Reprezentativnost sindikata
Reprezentativnost omogućava sindikatu da učestvuje u kolektivnom pregovaranju i zaključivanju kolektivnih ugovora.
Da bi bio reprezentativan, sindikat mora biti nezavisan od države i poslodavca, registrovan i pretežno finansiran iz članarine i sopstvenih izvora.
Broj članova je jedan od ključnih uslova za sticanje reprezentativnosti:
- kod jednog poslodavca sindikat mora okupljati najmanje 15% zaposlenih
- na nivou grane ili teritorije potrebno je najmanje 10% zaposlenih
Kada sindikat podnese zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti, poslodavac ima 15 dana da o zahtevu odluči.
Status reprezentativnog sindikata ima veliki praktični značaj jer mu omogućava formalno učešće u uređivanju prava i uslova rada kroz kolektivne pregovore.
Koga sindikat štiti?
Sindikat prvenstveno zastupa i štiti svoje članove u pitanjima radnih i sindikalnih prava.
Kroz kolektivno pregovaranje njegovo delovanje može uticati i na širi krug zaposlenih, posebno kada su u pitanju zarade, radno vreme, uslovi rada, bezbednost i druga prava iz radnog odnosa.
Posebna zaštita postoji kada zaposleni trpi posledice zbog sindikalnog članstva ili zakonitog sindikalnog delovanja. Poslodavac ne sme zaposlenog:
- otpustiti zbog članstva u sindikatu
- kazniti zbog sindikalnih aktivnosti
- premestiti samo zbog sindikalnog angažovanja
- staviti u nepovoljniji položaj zbog pripadnosti sindikatu
Ako se takvo postupanje dogodi, zaposleni može tražiti odgovarajuću pravnu zaštitu zbog povrede prava iz radnog odnosa, diskriminacije ili zlostavljanja na radu.
Sindikalna zaštita može biti individualna, kada se štiti konkretan član, i kolektivna, kada se zastupaju zajednički interesi većeg broja zaposlenih.
Organizovanje kroz sindikat zaposlenima daje jaču pregovaračku poziciju prema poslodavcu, posebno kod pitanja koja pojedinac teško može samostalno da promeni.
Zaključak
Sindikat zaposlenima omogućava da zajednički zastupaju svoja prava i interese prema poslodavcu.
Njegova glavna sredstva su kolektivno pregovaranje, pravna zaštita, organizovanje članstva i štrajk.
Efikasnost sindikata zavisi od broja i aktivnosti članova, reprezentativnosti i sposobnosti njegovih predstavnika da pregovaraju sa poslodavcem. Iako prvenstveno štiti svoje članove, rezultati sindikalnog delovanja mogu poboljšati uslove rada i za širi krug zaposlenih.
