Zakon o postupku upisa u katastar uređuje način na koji se prava, činjenice i promene evidentiraju u katastru nepokretnosti i katastru infrastrukture.
- po službenoj dužnosti
- na zahtev stranke
Zakon o postupku upisa u katastar polazi od načela oficijelnosti. To znači da se postupak prvenstveno pokreće po službenoj dužnosti kada sud, javni beležnik, javni izvršitelj ili drugi nadležni organ dostavi ispravu koja predstavlja osnov za upis.
Zahtev stranke ipak ima značajnu ulogu u situacijama u kojima postupak nije već pokrenut dostavljanjem isprave nadležnog organa.
Ko podnosi zahtev za upis u katastar
Kada se postupak vodi po službenoj dužnosti, isprave koje predstavljaju osnov za upis dostavljaju se nadležnoj službi elektronski, preko e-šaltera.
- sudovi
- javni beležnici
- javni izvršitelji
- organi javne uprave
U praksi to znači da građanin, na primer, nakon zaključenja i overe određenog pravnog posla kod javnog beležnika često ne mora sam da pokreće poseban postupak pred katastrom.
Kada su ispunjeni zakonski uslovi, javni beležnik dostavlja odgovarajuću ispravu preko e-šaltera, a služba na osnovu nje pokreće postupak.
Kada zakon o postupku upisa u katastar ne isključuje mogućnost podnošenja zahteva, postupak može da pokrene i sama stranka.
Zahtev u ime stranke može podneti:
- zakonski zastupnik
- ovlašćeni predstavnik
- fizičko lice na osnovu punomoćja
- pravno lice na osnovu punomoćja
- preduzetnik na osnovu punomoćja
Strankom u postupku ne smatra se samo osoba u čiju korist treba izvršiti upis. Status stranke mogu imati i druga lica čija prava zavise od ishoda postupka.
To su prvenstveno:
- lice u čiju korist se odlučuje o upisu
- upisani prethodnik
- treće lice na čija prava ili pravne interese traženi upis može uticati
Poseban značaj ima takozvani upisani prethodnik. Da bi se određena promena sprovela, mora da postoji odgovarajuća veza između osobe koja je trenutno evidentirana kao imalac prava i osobe u čiju korist se traži novi upis.
Upis se, po pravilu, vrši protiv lica koje je u trenutku podnošenja zahteva već upisano kao imalac predmetnog prava. Zbog toga stanje evidentirano u katastru ima neposredan uticaj na mogućnost sprovođenja naredne promene.
Kako se podnosi zahtev za upis u katastar
Kada postupak pokreće stranka, zakon o postupku upisa u katastar predviđa elektronsko podnošenje zahteva preko e-šaltera.
Zahtev se podnosi preko profesionalnog korisnika koji je ovlašćen da koristi sistem i, kada je potrebno, digitalizuje dokumentaciju koja postoji u papirnoj formi.
Podnesci, dokazi, isprave i drugi akti u postupku po pravilu se dostavljaju elektronskim putem. Za žalbe i pojedine druge pravne lekove postoji mogućnost dostavljanja i u papirnoj formi, u skladu sa zakonskim pravilima.
Zahtev se podnosi na propisanom elektronskom obrascu.
U njemu treba navesti podatke koji omogućavaju da služba jasno utvrdi ko traži upis, na koju nepokretnost se promena odnosi i kakav upis treba izvršiti.
- podatke o licu u čiju korist se traži upis
- naziv katastarske opštine
- podatke potrebne za označavanje nepokretnosti
- vrstu promene koja se zahteva
- podatke o podnosiocu zahteva kada zahtev podnosi za drugo lice
Tačno označavanje nepokretnosti je posebno važno. Podaci u zahtevu moraju omogućiti nedvosmislenu identifikaciju parcele, objekta, posebnog dela objekta ili drugog predmeta upisa.
Važno je i vreme prijema zahteva ili isprave. Red prvenstva rešavanja i upisa vezuje se za trenutak kada je odgovarajuća isprava ili zahtev primljen.
Zbog toga datum i vreme prijema nisu samo tehnički podatak. Oni mogu imati pravni značaj kada za istu nepokretnost postoji više zahteva ili isprava koje mogu uticati na stanje prava.
Koja dokumentacija se prilaže uz zahtev
Sam zahtev nije dovoljan za sprovođenje promene. Potrebno je dostaviti isprave koje potvrđuju da postoji pravni osnov za traženi upis.
- isprava koja predstavlja pravni osnov za upis
- druga dokumentacija propisana zakonom
- punomoćje kada zahtev podnosi punomoćnik
Pravni osnov može biti različit u zavisnosti od vrste promene koja se evidentira. Služba na osnovu dostavljenih isprava proverava da li postoje uslovi da se traženi upis sprovede.
Ako zahtev podnosi profesionalni korisnik kao punomoćnik, njegovo punomoćje za ovu svrhu ne mora biti overeno.
Dokumentacija koja se preko e-šaltera dostavlja katastru može imati više oblika.
Može biti:
- izvorno nastala kao elektronski dokument
- elektronski prepis dokumenta koji je prvobitno sačinjen na papiru
- digitalizovan papirni dokument čiju je istovetnost sa originalom potvrdilo ovlašćeno lice kvalifikovanim elektronskim potpisom ili kvalifikovanim elektronskim pečatom
Digitalizacija nije isto što i jednostavno skeniranje dokumenta. Kada zakon zahteva potvrdu istovetnosti sa originalom, dokument mora biti obrađen na propisan način i potvrđen od strane ovlašćenog lica.
Za uspešan upis važno je i da dokumentacija uspostavlja jasan pravni kontinuitet između postojećeg stanja u katastru i promene koja se zahteva.
Na primer, ako se traži upis prava svojine na novog vlasnika, dokumentacija mora omogućiti da se utvrdi veza između postojećeg upisanog imaoca prava i lica koje treba da bude upisano.
Ako takva veza nije dokazana odgovarajućim ispravama, mogu nastati problemi pri sprovođenju upisa.
Šta se dešava nakon podnošenja zahteva
View this post on Instagram
Kada nadležnom katastru stigne isprava koju je dostavio sud, javni beležnik, javni izvršitelj ili drugi nadležni organ, služba pokreće postupak po službenoj dužnosti.
Ako se postupak pokreće zahtevom stranke, služba postupa bez odlaganja nakon njegovog prijema.
Podnosiocu se izdaje elektronska potvrda o prijemu. Ona predstavlja dokaz da je zahtev primljen i sadrži podatke značajne za praćenje postupka.
O upisu u prvom stepenu odlučuje nadležna Služba za katastar nepokretnosti.
Ako je protiv prvostepene odluke dozvoljena žalba i stranka je podnese, u drugom stepenu odlučuje Republički geodetski zavod.
Postupak pred katastrom može biti povezan i sa drugim postupcima pred državnim organima.
Kod prenosa prava svojine, na primer, Služba odgovarajuću ispravu elektronski prosleđuje nadležnim poreskim organima radi postupanja u vezi sa utvrđivanjem poreskih obaveza.
Takva elektronska razmena podataka smanjuje potrebu da stranka iste isprave samostalno dostavlja različitim institucijama.
Zaključak
@cins.rs Pet miliona objekata upisanih u katastar do februara? Novi zakon o legalizaciji omogućava da se u katastar upišu milioni objekata koji su godinama građeni bez dozvole. Država očekuje da će do februara biti prijavljeno čak pet miliona kuća, zgrada i pomoćnih objekata preko platforme „Svoj na svome“. U praksi se već pojavljuju ozbiljna pitanja o kapacitetima sistema, kontroli objekata i posledicama koje ovakav zakon može ima. U novoj priči bavimo se time koliko su ova očekivanja realna i šta ostaje nejasno u primeni zakona. #cins #fyyp #istrazivanje #svojnasvome #legalizacija ♬ original sound – CINS
Zakon o postupku upisa u katastar postavlja postupak po službenoj dužnosti kao osnovni model pokretanja velikog broja upisa.
To je naročito značajno kada pravni osnov nastane pred javnim beležnikom, sudom, javnim izvršiteljem ili drugim nadležnim organom koji ispravu elektronski dostavlja katastru.
Kada postupak pokreće sama stranka, zahtev se podnosi elektronskim putem preko e-šaltera, uz učešće odgovarajućeg profesionalnog korisnika i dostavljanje propisanih isprava.
Za uspešno sprovođenje upisa najvažnije je da postoji valjan pravni osnov, da su nepokretnost i tražena promena pravilno označeni i da dokumentacija jasno povezuje novi zahtev sa stanjem koje je već evidentirano u katastru.
