Sezonski rad bez tajni – plate, uslovi i prava radnika

Sezonski rad je čest način angažovanja radnika u delatnostima koje zavise od određenog doba godine. Najviše se koristi u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, gde obim posla raste tokom setve, berbe, žetve, pripreme zemljišta i drugih sezonskih aktivnosti.

Iako ovakav rad najčešće traje kratko, radnik i poslodavac imaju jasno određena prava i obaveze.

Sezonski radnik treba da zna da li je prijavljen, koliko može da radi, kolika mu naknada pripada, kada mora biti plaćen i kakvu zaštitu ima u slučaju povrede na radu.

Ko može biti sezonski radnik?

Sezonski radnik je fizičko lice koje obavlja sezonske poslove uz novčanu naknadu. Ovakav angažman nije namenjen samo nezaposlenima.

Maloletno lice može obavljati sezonske poslove samo ako su ispunjeni propisani uslovi za rad osoba mlađih od 18 godina. Posao ne sme da ugrožava njegovo zdravlje, moral, obrazovanje i razvoj, a poslodavac mora da vodi računa o posebnim pravilima koja se odnose na maloletne radnike.

Strani državljanin može biti angažovan kao sezonski radnik tokom zakonitog boravka u Srbiji. Za ovakvo angažovanje ne primenjuju se pojedini posebni uslovi koji inače važe za zapošljavanje stranaca.

Sezonski angažman ne dovodi do brisanja radnika sa evidencije nezaposlenih. Radnik zbog toga ne gubi ni pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti. Takođe, prihod ostvaren sezonskim radom ne utiče na ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć.

Prijava i dogovor sa poslodavcem

Za prepodnevnu smenu prijava se obavlja do 10 časova. Za poslepodnevnu smenu prijava se vrši između 13 i 15 časova, obavezno pre početka rada.

Radnik se prijavljuje za svaki kalendarski mesec. Poslodavac može unapred da izvrši prijavu za tekući mesec i za naredna dva meseca, ukoliko već zna u kojim danima će radnik biti angažovan.

Ugovor o obavljanju sezonskih poslova ne mora biti zaključen u pisanom obliku. Dogovor može biti usmen, a smatra se da je ugovor zaključen onog trenutka kada radnik stupi na posao.

Ipak, pre početka rada poslodavac mora radniku jasno da saopšti:

• koje će poslove obavljati;
• gde će raditi;
• koliko se očekuje da će angažovanje trajati;
• koliko traje radno vreme;
• kada i koliko može da koristi odmor;
• koji rizici postoje na radnom mestu;
• koje mere zaštite mora da primenjuje;
• kolika je naknada za rad;
• kada će naknada biti isplaćena.

Radnik ima pravo da od poslodavca zatraži pisanu potvrdu o dogovorenim uslovima rada. Poslodavac je dužan da je izda najkasnije u roku od dva meseca od početka angažovanja.

Agencije i omladinske ili studentske zadruge ne mogu po ovom režimu da prijavljuju sezonske radnike kako bi ih ustupale drugom poslodavcu. Prijavu vrši poslodavac za koga radnik stvarno obavlja posao.

Plata i isplata

Sezonski radnik ima pravo na novčanu naknadu za svaki čas rada. Poslodavac ne može da ugovori satnicu koja je niža od minimalne cene rada koja važi na dan isplate.

Naknada se iskazuje bez pripadajućih poreza i doprinosa. To znači da se dogovoreni iznos odnosi na novac koji pripada radniku, dok je poslodavac dužan da posebno obračuna i plati zakonom propisane poreze i doprinose.

Isplata se, po pravilu, vrši na kraju radnog dana. Radnik i poslodavac mogu unapred da dogovore i drugi rok isplate. Taj rok treba jasno utvrditi pre početka rada kako bi se izbegli sporovi i kašnjenja.

Ako poslodavac prekine angažovanje radnika, dužan je da mu isplati sve dnevne naknade koje do tog trenutka nisu isplaćene. Prestanak potrebe za radnikom ne oslobađa poslodavca obaveze da plati već obavljeni rad.

Porez na prihod sezonskog radnika obračunava se po stopi od 10%.

U javnosti su se ranije pojavljivali predlozi prema kojima bi se naknada isplaćivala do petog dana u mesecu za prethodni mesec. Takvo pravilo bilo je deo jednog ranijeg nacrta i ne treba ga mešati sa pravilima koja se primenjuju na sezonske poslove uređene važećim režimom.

Radno vreme i uslovi rada

Radno vreme sezonskog radnika ne sme biti duže od 12 časova dnevno. Poslodavac ne može zahtevati da radnik radi preko tog ograničenja, čak ni kada je obim posla povećan zbog vremenskih uslova ili kratkih rokova.

Radnik koji radi najmanje osam časova u toku dana ima pravo na pauzu u trajanju od najmanje 30 minuta. Pauza treba da bude organizovana tako da radnik može stvarno da je koristi, a ne samo da postoji formalno.

Prosečno nedeljno radno vreme u periodu od četiri meseca ne sme biti duže od 48 sati. Prilikom računanja tog proseka uzimaju se u obzir radni dani, nedeljni odmori i prekidi angažovanja tokom posmatranog perioda.

Poslodavac mora pre početka rada da upozna radnika sa rizicima koji postoje na radnom mestu. To može uključivati rad sa mašinama i alatima, izlaganje visokim temperaturama, hemijskim sredstvima, prašini, životinjama, neravnom terenu ili drugim opasnostima.

Radnik mora biti obavešten o merama zaštite, pravilnoj upotrebi opreme i načinu pružanja prve pomoći. Poslodavac je obavezan da obezbedi bezbedne i zdrave uslove rada, kao i potrebnu zaštitnu opremu kada priroda posla to zahteva.

Činjenica da je angažovanje kratkotrajno ili usmeno dogovoreno ne umanjuje obavezu poslodavca da zaštiti zdravlje i bezbednost radnika.

Porezi, doprinosi i osiguranje

Poslodavac plaća poreze i doprinose za svaki dan u kojem je sezonski radnik angažovan.

Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje obračunava se po stopi od 26%. Doprinos za zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti obračunava se po stopi od 2%.

Po osnovu sezonskog rada radnik nema puno zdravstveno osiguranje. Osiguran je za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, ali mu ovaj oblik angažovanja sam po sebi ne obezbeđuje sva prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Porezi i doprinosi računaju se prema propisanoj dnevnoj osnovici. Njihova visina ne zavisi od toga koliko je radnik tog dana zaradio niti koliko je časova radio.

To znači da poslodavac ima obavezu plaćanja utvrđenog iznosa za svaki prijavljeni dan angažovanja, bez obzira na to da li je radnik radio nekoliko časova ili punu smenu.

Poreska uprava poslodavcu dostavlja nalog sa iznosom koji treba platiti. Poslodavac je dužan da poreze i doprinose uplati u roku od 15 dana od prijema tog naloga.

Koliko dugo radnik može biti angažovan?

Isti sezonski radnik kod jednog poslodavca može biti angažovan najviše 120 radnih dana u toku jedne kalendarske godine.

U taj broj ulaze samo dani u kojima je radnik stvarno radio. Neradni dani i periodi kada radnik nije bio angažovan ne računaju se u njegovih 120 radnih dana.

Ako radnik kod istog poslodavca obavlja i privremene i povremene poslove, broj dana provedenih na sezonskim poslovima i broj dana rada po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima sabiraju se. Ukupan zbir ne sme biti veći od 120 radnih dana u kalendarskoj godini.

Za poslodavca postoji i posebno vremensko ograničenje. On sezonske radnike ukupno može angažovati tokom najviše 180 kalendarskih dana godišnje.

Ovaj period računa se od prve prijave sezonskog radnika do poslednje odjave, ali se ne računaju dani tokom kojih nijedan sezonski radnik nije bio angažovan.

Ako postoji potreba da jedan radnik na istim poslovima radi duže od 120 radnih dana, poslodavac bi trebalo da ga angažuje po drugom pravnom osnovu. U takvoj situaciji odgovarajuće rešenje može biti ugovor o radu na određeno ili neodređeno vreme.

Raniji nacrti zakona predviđali su drugačija ograničenja, među kojima su bili najviše 15 dana rada mesečno i 90 dana godišnje za širi krug delatnosti. Ta pravila bila su deo predloga i ne treba ih mešati sa ograničenjem od 120 radnih dana koje se odnosi na važeći režim sezonskog rada.

Rezime

Sezonski rad omogućava brzo i jednostavno angažovanje radnika u periodima kada postoji povećana potreba za radnom snagom.

Ipak, jednostavnija procedura ne znači da poslodavac može da zanemari prava radnika.

Svaki sezonski radnik treba da zna ko ga angažuje, da li je prijavljen, koje poslove obavlja, koliko dugo radi, kolika mu je satnica i kada će biti plaćen. Posebno treba da vodi računa o ograničenju radnog vremena, pravu na pauzu, bezbednosti na radu i maksimalnom broju dana angažovanja.

Važno je i razlikovati pravila koja se primenjuju od predloga koji su se ranije pojavljivali u nacrtima zakona.

Podaci o drugačijim rokovima isplate ili kraćem dozvoljenom periodu angažovanja ne treba da se predstavljaju kao važeća pravila ako su bili samo deo ranijih predloga.