Zakon roditelj negovatelj uvodi poseban status za osobe koje svakodnevno brinu o detetu ili odraslom članu porodice kome je potrebna intenzivna i stalna pomoć.
Reč je o situacijama u kojima obim nege praktično onemogućava roditelju ili drugom negovatelju da zasnuje radni odnos ili ostvaruje prihode kroz druge oblike rada.
Novi propis donosi mesečnu naknadu, uplatu doprinosa i formalno priznanje uloge osobe koja pruža dugotrajnu negu.
Ipak, status nije automatski dostupan svakoj porodici u kojoj postoji invaliditet ili ozbiljan zdravstveni problem. Potrebno je ispuniti niz precizno definisanih uslova.
Šta je status roditelja negovatelja?
Zakon roditelj negovatelj, odnosno Zakon o roditeljima negovateljima i negovateljima, uvodi poseban pravni status za osobe koje zbog intenzivne brige o drugom licu nisu u mogućnosti da budu redovno zaposlene.
Zakon je objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 63/2026, a njegova primena počinje 1. oktobra 2026. godine.
Suština novog statusa nije samo u isplati finansijske pomoći. Njime se nega člana porodice kome je potrebna stalna podrška prvi put tretira kao dugotrajan i zahtevan angažman koji nosi određena socijalna prava.
Osobi koja dobije status obezbeđuju se mesečna naknada i doprinosi za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje, pod uslovom da tokom trajanja prava ispunjava sve propisane kriterijume.
Kome je namenjen Zakon roditelj negovatelj?
Status je prvenstveno namenjen roditelju koji živi sa maloletnim detetom kojem je priznato pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica.
Kod nege punoletne osobe uslovi su stroži. Nije dovoljno da osoba ima dijagnozu, invaliditet ili određeni stepen telesnog oštećenja.
Pored prava na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, potrebno je da postoji potpuna zavisnost od pomoći druge osobe pri zadovoljavanju osnovnih životnih potreba.
Status u određenim slučajevima ne mora da ostvari samo roditelj.
Pravo mogu imati i:
- staratelji
- supružnik osobe kojoj je potrebna nega
- vanbračni partner
- bliski srodnik koji živi sa osobom kojoj pruža svakodnevnu negu
Ako u porodici postoje dva ili više članova koji ispunjavaju propisane uslove, zakon omogućava da status ostvare oba roditelja.
Osoba koja podnosi zahtev mora da ispunjava i uslove koji se odnose na njen lični status. Između ostalog, mora da živi na istoj adresi sa osobom kojoj pruža negu, da bude sposobna da tu negu obavlja i da nije navršila 65 godina.
Istovremeno, podnosilac ne sme da bude zaposlen, penzioner ili preduzetnik, niti da ostvaruje prihod kroz drugi oblik radnog angažovanja koji je nespojiv sa statusom roditelja negovatelja.
Koja prava donosi status roditelja negovatelja?
Jedna od najvažnijih novina koje donosi Zakon roditelj negovatelj jeste pravo na mesečnu novčanu naknadu od 65.000 dinara.
Pored tog iznosa, država iz budžeta dodatno plaća porez i doprinose za:
- penzijsko osiguranje
- invalidsko osiguranje
- zdravstveno osiguranje
Plaćanje ovih obaveza ne umanjuje iznos mesečne naknade od 65.000 dinara. Naknada nije zamišljena kao trajno fiksiran iznos. Usklađivanje se vrši jednom godišnje, svakog 1. marta, u skladu sa rastom prosečne zarade.
Važno je i to što dobijanje statusa roditelja negovatelja ne ukida druga prava koja već ostvaruje dete ili odrasla osoba kojoj je potrebna nega.
To znači da mogu nastaviti da se koriste dodatak ili uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, novčana socijalna pomoć i druga prava iz sistema socijalne zaštite, ako su za njih ispunjeni uslovi.
Prema javno iznetim podacima, uz tadašnji iznos uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica od približno 42.000 dinara, ukupna mesečna primanja pojedinih porodica mogla bi da pređu 100.000 dinara.
Kako se podnosi zahtev za status roditelja negovatelja?
Zahtev za ostvarivanje prava moći će da se podnese elektronskim putem ili preko nadležnog centra za socijalni rad prema mestu prebivališta.
Centar za socijalni rad donosi rešenje u roku od 15 dana od trenutka kada je dokumentacija kompletirana. To je važna razlika, jer rok ne mora da počne da teče onog dana kada je predat zahtev ako dokumentacija tada nije bila potpuna.
Ako podnosilac ispunjava uslove, pravo se priznaje od dana podnošenja zahteva.
Detaljan spisak dokumenata koji će biti potreban za ostvarivanje statusa treba dodatno da bude uređen podzakonskim aktima. Zbog toga će praktična procedura biti potpuno jasna tek nakon donošenja svih pratećih propisa.
Za potencijalne korisnike biće posebno važno da na vreme provere da li već postoji važeće rešenje o uvećanom dodatku za pomoć i negu drugog lica, kao i da li su ispunjeni ostali uslovi koji se odnose na zajedničko domaćinstvo i radni status negovatelja.
Kada pravo ne može da se ostvari ili prestaje?
Zakon roditelj negovatelj propisuje više situacija u kojima status nije moguće ostvariti.
Pravo se ne priznaje ako je osoba koja pruža negu:
- zaposlena
- radno angažovana po drugom osnovu
- preduzetnik
- lice koje obavlja profesionalnu delatnost
- korisnik penzije
Ograničenje nije vezano samo za klasičan radni odnos. Problem može predstavljati i drugi oblik angažovanja kojim se ostvaruje prihod.
Status se ne priznaje ni kada je dete ili odrasla osoba kojoj je potrebna nega smeštena u ustanovu socijalne zaštite ili u hraniteljsku porodicu.
Nakon dobijanja prava, korisnik ima obavezu da centru za socijalni rad prijavi svaku promenu koja može da utiče na ostvarivanje statusa. Rok za prijavu takvih promena iznosi 15 dana.
Kontrola uslova ne završava se donošenjem prvog rešenja. Ministarstvo proverava ispunjenost uslova pre svake mesečne isplate, dok centar za socijalni rad periodično preispituje da li korisnik i dalje ima pravo na status.
Posebno pravilo postoji u slučaju smrti osobe kojoj je pružana nega. Tada se naknada i doprinosi roditelju ili negovatelju nastavljaju isplaćivati još šest meseci.
Najvažnije nedoumice i kritike zakona roditelj negovatelj
Iako Zakon roditelj negovatelj donosi finansijsku i socijalnu sigurnost delu porodica koje pružaju intenzivnu negu, pojedina rešenja izazvala su kritike.
Jedna od najčešće isticanih zamerki odnosi se na to što zaposleni roditelji i penzioneri ne mogu da ostvare ovaj status.
Ograničenje je šire od zabrane klasičnog zaposlenja. Ono obuhvata i honorarni rad, rad po ugovoru i druge oblike radnog angažovanja.
To u praksi znači da roditelj koji dobije status nema slobodu da dodatno prihoduje kroz povremeni posao ili rad od kuće ako takav angažman nije dozvoljen propisima. Upravo je to jedna od tačaka na koju su ukazivala udruženja roditelja.
Kritike su se odnosile i na način određivanja iznosa naknade. Iako zakon predviđa godišnje usklađivanje, deo udruženja smatra da bi osnovni iznos trebalo direktnije vezati za prosečnu zaradu.
Dodatnu dilemu predstavlja odnos između potrebe porodice da ostvari makar povremeni dodatni prihod i uslova da negovatelj mora biti van tržišta rada kako bi zadržao status.
Na kraju
Zakon roditelj negovatelj namenjen je pre svega porodicama u kojima briga o detetu ili odrasloj osobi zahteva stalno prisustvo i praktično onemogućava osobi koja pruža negu da radi.
Samo postojanje invaliditeta, hronične bolesti ili zdravstvenog problema nije dovoljno za ostvarivanje statusa.
Potrebno je ispuniti konkretne uslove koji se odnose na pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, stepen zavisnosti od pomoći druge osobe, zajedničko domaćinstvo i radni status negovatelja.
Najvažnije praktične novine su mesečna naknada od 65.000 dinara, plaćeni doprinosi za socijalno osiguranje, mogućnost zadržavanja drugih socijalnih prava i početak primene zakona 1. oktobra 2026. godine.
