Pojedina radna mesta podrazumevaju stalnu izloženost opasnosti, štetnim materijama, velikom fizičkom naporu ili uslovima koji mogu ubrzati opadanje radnih sposobnosti.
Zaposleni na takvim poslovima često ne mogu da rade do iste starosne granice kao osobe koje obavljaju manje zahtevne poslove.
Beneficirani radni staž predstavlja poseban oblik zaštite zaposlenih koji rade u naročito teškim, opasnim ili štetnim uslovima.
Njegova svrha je da se vreme provedeno na tim poslovima računa povoljnije, kako bi zaposleni ranije mogli da ispune uslove za penziju.
Šta tačno znači beneficirani radni staž?
Na primer, radniku kome se 12 meseci rada računa kao 18 meseci za deset godina efektivnog rada može biti priznato 15 godina staža osiguranja. Ipak, beneficirani radni staž ne znači da zaposleni automatski dobija prevremenu penziju. On predstavlja povoljniji način obračuna staža, koji može omogućiti ranije ispunjavanje zakonskih uslova za penzionisanje.
Ko ima pravo na beneficirani radni staž?
Pravo na beneficirani radni staž imaju zaposleni koji rade na poslovima koji su naročito teški, opasni ili štetni po zdravlje, čak i kada su primenjene sve propisane mere bezbednosti i zaštite na radu.
Ovo pravo može pripadati i zaposlenima na poslovima koji se zbog svoje prirode mogu uspešno obavljati samo do određenih godina života. U tu grupu spadaju radna mesta na kojima su potrebne posebne fizičke, zdravstvene, psihofizičke ili fiziološke sposobnosti.
Pravo se ne određuje samo na osnovu naziva zanimanja ili delatnosti poslodavca. Važno je konkretno radno mesto, opis poslova i uslovi u kojima se rad obavlja.
Dve osobe sa istim zanimanjem ne moraju imati isti obračun staža ako rade na različitim radnim mestima ili u različitim uslovima.
Posebna pravila primenjuju se na određene zaposlene u državnim organima, među kojima su:
- Ministarstvo unutrašnjih poslova
- Vojska Srbije
- Bezbednosno-informativna agencija
- Vojnobezbednosna agencija
- Vojnoobaveštajna agencija
- Uprava za izvršenje krivičnih sankcija
Kod ovih zaposlenih pravo, stepen uvećanja i uslovi za penzionisanje mogu biti uređeni posebnim propisima.
Koja zanimanja mogu biti obuhvaćena?
Uvećanje se razlikuje u zavisnosti od konkretnog posla. Pojedini primeri obuhvataju: Izmene Pravilnika iz 2026. godine preciznije su uredile i obuhvatile pojedina nova radna mesta u zdravstvu, energetici, petrohemijskoj industriji i poslovima koji se obavljaju na visini. To ipak ne znači da svaki zaposleni u navedenim sektorima ima pravo na beneficirani radni staž. Na primer, administrativni radnik zaposlen u rudniku ili termoelektrani po pravilu nema isto pravo kao radnik koji je neposredno izložen podzemnom radu, štetnim materijama, visokoj temperaturi ili drugim propisanim rizicima. Da bi zaposlenom bio priznat beneficirani radni staž, nije dovoljno da radi u rizičnoj delatnosti. Radno mesto mora biti navedeno u odgovarajućem pravilniku ili utvrđeno kroz poseban postupak pred Fondom PIO. Zaposleni mora stvarno i efektivno obavljati poslove za koje je propisano uvećano trajanje staža. Period u kojem je zaposleni formalno raspoređen na određeno radno mesto, ali ne obavlja poslove koji nose pravo na uvećanje, ne mora automatski biti uračunat na isti način. Prema pravilima koja se primenjuju na ovu oblast, za korišćenje pogodnosti u vezi sa starosnom penzijom potrebno je najmanje deset godina efektivnog rada na poslovima sa uvećanim trajanjem. Kod ostvarivanja prava na invalidsku penziju navodi se najmanje pet godina takvog rada. Ako određeno radno mesto nije na postojećem spisku, postupak za njegovo utvrđivanje mogu pokrenuti Fond PIO ili poslodavac. Uz zahtev se prilaže stručna dokumentacija koja se odnosi na bezbednost i zdravlje na radu, procenu rizika, uslove rada, izloženost štetnostima i posledice koje posao može imati po zaposlenog. Poslodavac je dužan da vodi tačnu evidenciju o zaposlenima koji rade na radnim mestima sa beneficiranim radnim stažom. Podaci o periodu rada, radnom mestu, stepenu uvećanja i uplaćenim doprinosima moraju biti pravilno prijavljeni. Zaposleni bi trebalo da povremeno proveravaju podatke evidentirane kod Fonda PIO, posebno ako su menjali radna mesta, poslodavce ili su deo radnog veka proveli na poslovima sa različitim stepenima uvećanja. Beneficirani radni staž omogućava zaposlenom da brže prikupi potreban broj godina staža osiguranja. Efektivno vreme provedeno na propisanim poslovima računa se u uvećanom trajanju, pa zaposleni može ranije ispuniti uslov koji se odnosi na dužinu staža. Pored uvećanja staža, u određenim slučajevima može se sniziti i starosna granica za odlazak u penziju. Jedan od važnih uslova jeste da zaposleni najmanje dve trećine ukupnog staža ostvari na radnim mestima na kojima se staž računa sa uvećanim trajanjem. Starosna granica se, po pravilu, može sniziti najviše do 55 godina života. Za zaposlene kojima se 12 meseci efektivnog rada računa kao 18 meseci staža, granica se pod propisanim uslovima može sniziti najviše do 50 godina. Koliko će konkretno biti snižena starosna granica zavisi od: Zaposleni koji je samo kraći period radio na takvom radnom mestu može dobiti uvećanje za taj period, ali ne mora ispuniti uslove za snižavanje starosne granice. Važno je i da beneficirani radni staž ne određuje sam po sebi iznos penzije. Visina penzije zavisi od ukupnog staža, zarada na koje su plaćeni doprinosi, ličnih bodova i drugih elemenata propisanih sistemom penzijskog i invalidskog osiguranja. Beneficirani radni staž namenjen je zaposlenima čije zdravlje, bezbednost i radne sposobnosti mogu biti ozbiljno ugroženi zbog naročito teških, opasnih ili štetnih uslova rada. Omogućava da se efektivno vreme rada računa u uvećanom trajanju i, pod određenim uslovima, da se snizi starosna granica za penzionisanje. Pošto se spisak radnih mesta i uslovi mogu menjati, zaposleni treba da provere podatke kod poslodavca i Fonda PIO. Pravovremena kontrola evidencije može sprečiti probleme prilikom utvrđivanja staža i podnošenja zahteva za penziju.
Uslovi za priznavanje beneficiranog radnog staža
Kako beneficirani radni staž utiče na penziju?
Za kraj
