Otkazni rok je period između dana kada zaposleni poslodavcu dostavi pisanu izjavu o otkazu i datuma kada radni odnos zvanično prestaje. Tokom tog perioda zaposleni je i dalje u radnom odnosu, pa nastavlja da ostvaruje prava i izvršava obaveze koje proizlaze iz ugovora o radu.
Svrha otkaznog roka je da poslodavcu ostavi dovoljno vremena da pronađe zamenu, preraspodeli radne zadatke ili drugačije organizuje poslovanje.
Istovremeno, zaposleni dobija period u kojem može da završi započete poslove, preda dokumentaciju i vrati opremu koju je koristio.
Otkazni rok ne znači da je radni odnos već prestao.
Sve do datuma navedenog u izjavi o otkazu zaposleni ima obavezu da dolazi na posao, poštuje radno vreme i savesno obavlja svoje zadatke, osim ako se sa poslodavcem ne dogovori drugačije.
Koliko traje otkazni rok?
Kada zaposleni daje otkaz, zakonski otkazni rok ne može biti kraći od 15 dana. Rok počinje da se računa od dana kada je poslodavac primio pisanu izjavu zaposlenog.
Ugovorom o radu ili opštim aktom poslodavca može biti predviđen duži otkazni rok, ali on ne može trajati duže od 30 dana.
Ako ugovor sadrži odredbu kojom se od zaposlenog zahteva, na primer, otkazni rok od 45 ili 60 dana, takva odredba ne bi proizvodila dejstvo u delu koji prelazi zakonski maksimum.
Otkazni rok se računa u kalendarskim, a ne u radnim danima.
To znači da se u rok računaju:
- subote i nedelje;
- državni i verski praznici;
- neradni i slobodni dani;
- dani tokom kojih zaposleni nije raspoređen na rad.
Ako je otkaz dostavljen 1. u mesecu, radni odnos može prestati najranije po isteku propisanog roka od 15 dana, osim ako se zaposleni i poslodavac dogovore o ranijem prestanku.
Posebna pravila važe u određenim situacijama. Tokom probnog rada otkazni rok ne može biti kraći od pet radnih dana.
Kako zaposleni daje otkaz?
Zaposleni ima pravo da otkaže ugovor o radu u bilo kom trenutku i nije dužan da poslodavcu objašnjava zbog čega želi da prekine radni odnos. Odluka o otkazu može biti zasnovana na pronalasku novog posla, ličnim razlozima, promeni mesta boravka ili bilo kom drugom motivu.
Da bi otkaz proizvodio pravno dejstvo, mora biti dostavljen poslodavcu u pisanom obliku.
Usmeno obaveštenje, telefonski razgovor ili neformalna poruka nisu dovoljni kao pouzdan dokaz da je zaposleni pravilno otkazao ugovor.
U pisanoj izjavi treba jasno navesti da zaposleni otkazuje ugovor o radu, kao i datum kada želi da mu prestane radni odnos. Izjava mora biti nedvosmislena i data slobodno, bez prinude, pretnje, prevare ili zablude.
Saglasnost poslodavca nije potrebna. Otkaz zaposlenog predstavlja jednostranu izjavu volje i proizvodi pravno dejstvo od trenutka kada je uredno dostavljen poslodavcu.
Poslodavac zato ne može da odbije otkaz niti da zahteva da zaposleni nastavi da radi nakon isteka pravilno određenog otkaznog roka.
Jednom dostavljena izjava ne može se jednostrano povući. Ukoliko se zaposleni predomisli, potrebno je da poslodavac pristane na povlačenje otkaza. Bez takve saglasnosti radni odnos prestaje na datum koji je naveden u prvobitnoj izjavi.
Prava zaposlenog tokom otkaznog roka
Tokom otkaznog roka zaposleni zadržava sva prava iz radnog odnosa. Poslodavac je dužan da mu isplati zaradu i druga primanja za period u kojem je radio, sve do dana prestanka radnog odnosa.
Zaposleni u tom periodu i dalje ima pravo na zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje. Prijava na obavezno socijalno osiguranje traje do dana prestanka radnog odnosa, nakon čega poslodavac vrši odjavu.
Godišnji odmor može se koristiti tokom otkaznog roka, ali ne samoinicijativno. Potrebna je odluka ili saglasnost poslodavca, koji određuje vreme korišćenja odmora uzimajući u obzir potrebe organizacije rada.
Ako zaposleni do prestanka radnog odnosa ne iskoristi srazmerni deo godišnjeg odmora, ima pravo na novčanu naknadu za neiskorišćene dane. Poslodavac ne može to pravo jednostavno uskratiti zato što je zaposleni sam dao otkaz.
Bolovanje ne pomera automatski datum prestanka radnog odnosa. Ako zaposleni u izjavi navede tačan datum prestanka, radni odnos će prestati tog dana i kada je zaposleni privremeno sprečen za rad.
Kod svojevoljnog otkaza zaposleni po pravilu nema pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti. Samim tim, nema ni pravo na zdravstveno osiguranje po osnovu primanja te naknade. Nakon prestanka radnog odnosa potrebno je proveriti po kom drugom osnovu može da ostvari zdravstveno osiguranje.
Obaveze zaposlenog
Zaposleni je tokom otkaznog roka dužan da nastavi da redovno dolazi na posao i obavlja radne zadatke. Činjenica da je dao otkaz ne oslobađa ga obaveza iz ugovora o radu.
Do poslednjeg radnog dana zaposleni mora da poštuje radno vreme, uputstva nadređenih, interne procedure i pravila koja važe kod poslodavca. Takođe je dužan da čuva poslovne podatke, poverljive informacije i dokumentaciju do kojih je došao tokom rada.
Važan deo završetka radnog odnosa jeste primopredaja poslova. Zaposleni treba da obavesti poslodavca ili kolegu koji preuzima njegove obaveze o:
- poslovima koji su završeni;
- zadacima koji su i dalje u toku;
- rokovima koji predstoje;
- važnoj dokumentaciji i kontaktima;
- problemima koji mogu uticati na dalji rad.
Zaposleni je dužan da vrati sredstva koja pripadaju poslodavcu, kao što su laptop, telefon, ključevi, kartice za pristup, službena dokumentacija, vozilo, alati ili druga oprema.
Uredna primopredaja smanjuje mogućnost nesporazuma i sporova nakon prestanka radnog odnosa. Korisno je da se sastavi zapisnik u kojem će biti navedeno šta je predato i koja je oprema vraćena.
Šta ako zaposleni ne ispoštuje otkazni rok?
Ako zaposleni prestane da dolazi na posao pre isteka otkaznog roka, poslodavac nema pravo da mu automatski naplati kaznu.
Odgovornost zaposlenog može postojati samo ako je poslodavcu zbog takvog postupanja nastala stvarna i dokaziva materijalna šteta.
Poslodavac mora da dokaže:
- da je šteta zaista nastala;
- koliki je iznos štete;
- da postoji direktna veza između štete i postupanja zaposlenog;
- da je zaposleni za štetu odgovoran. [/su_note]
Nije dovoljno da poslodavac samo tvrdi da je bio primoran da reorganizuje rad ili da je odsustvo zaposlenog izazvalo neprijatnosti. Mora postojati konkretna materijalna posledica koja se može dokazati.
Ako zaposleni i poslodavac ne postignu dogovor, naknada štete može se zahtevati u sudskom postupku.
Sud tada procenjuje da li je šteta nastala, koliki je njen iznos i da li je zaposleni dužan da je nadoknadi.
Poslodavac ne može ugovorom unapred propisati paušalnu kaznu za svaki dan neispoštovanog otkaznog roka. Takođe, ne može samovoljno zadržati celu zaradu ili odbiti da isplati platu za dane koje je zaposleni već odradio.
Zaposleni ima pravo na zaradu za sav rad obavljen do prestanka dolaska na posao. Eventualna naknada štete predstavlja posebno pitanje i ne može se automatski prebijati sa zaradom bez odgovarajućeg pravnog osnova.
Otkaz i sporazumni raskid
Otkaz zaposlenog i sporazumni prestanak radnog odnosa nisu isti načini završetka radnog odnosa.
Kada zaposleni daje otkaz, odluku donosi samostalno i nije mu potrebna saglasnost poslodavca. Potrebno je samo da otkaz bude pisan, uredno dostavljen i da se ispoštuje propisani rok.
Sporazumni prestanak postoji samo kada se zaposleni i poslodavac saglase o prestanku radnog odnosa. Sporazum mora biti zaključen u pisanom obliku i treba jasno da odredi datum prestanka, kao i druga pitanja koja su strane dogovorile.
Kod sporazumnog prestanka strane mogu odrediti bilo koji datum koji im odgovara. Nisu obavezne da primene redovan otkazni rok od 15 do 30 dana. Radni odnos može prestati odmah, za nekoliko dana ili na drugi dogovoreni datum.
Poslodavac nakon prijema otkaza zaposlenog može doneti rešenje kojim konstatuje da radni odnos prestaje. Takvo rešenje ima deklarativan karakter, jer ne stvara otkaz, već samo potvrđuje prestanak koji je već zasnovan na pisanoj izjavi zaposlenog.
Zaposleni treba pažljivo da pročita dokument koji potpisuje, jer sporazumni prestanak može imati drugačije posledice od jednostranog otkaza, posebno kada je reč o pravima po osnovu nezaposlenosti.
Zaključak
Zaposleni u Srbiji može da otkaže ugovor o radu u bilo kom trenutku i nije dužan da obrazlaže svoju odluku.
Otkaz mora biti dat u pisanom obliku, mora jasno sadržati datum prestanka radnog odnosa i mora biti dostavljen poslodavcu.
Otkazni rok traje najmanje 15, a najviše 30 kalendarskih dana, osim u posebnim zakonom predviđenim situacijama.
Tokom tog perioda zaposleni ima pravo na zaradu, socijalno osiguranje i naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor, ali je istovremeno dužan da redovno radi, izvrši primopredaju i vrati imovinu poslodavca.
