Rad od kuće podrazumeva obavljanje poslovnih zadataka van tradicionalne kancelarije, najčešće iz sopstvenog doma, uz korišćenje računara, interneta i različitih digitalnih alata za komunikaciju i saradnju.
Iako je ovaj način rada postojao i ranije, razvoj digitalnih tehnologija i pandemija koronavirusa znatno su ubrzali njegovo širenje. Paralelno sa pandemijom rad na daljinu postao je mnogo prisutniji, naročito u zanimanjima kod kojih fizičko prisustvo zaposlenog nije neophodno.
Razmera promene posebno se vidi na primeru SAD. Pre pandemije približno 6% američke radne snage radilo je od kuće, dok je na vrhuncu pandemije taj procenat dostigao čak 71%.
Interesovanje zaposlenih za ovakav način rada ostalo je veliko i nakon povratka kancelarijskog rada. Prema podacima o američkim radnicima:
- 65% zaposlenih želi mogućnost rada od kuće puno radno vreme
- čak 98% želi da radi od kuće barem povremeno
Rad od kuće može doneti veću fleksibilnost, uštedu vremena i novca, prijatnije radno okruženje i više samostalnosti. Ipak, koliko će zaposleni zaista imati koristi od takvog modela zavisi i od njegove organizacije, discipline i sposobnosti da jasno odvoji posao od privatnog života.
Fleksibilnost i bolja organizacija vremena
Jedna od najvećih prednosti rada od kuće jeste veća kontrola nad sopstvenim rasporedom. Kada priroda posla i dogovor sa poslodavcem ili klijentom to dozvoljavaju, zaposleni može lakše da prilagodi početak rada, vreme pauze i završetak poslovnih obaveza ostatku svog dana.
To se posebno vidi kod ljudi koji rade samostalno. Jedna preduzetnica i frilenserka koja oko deset godina radi od kuće upravo fleksibilnost izdvaja kao najveću prednost. U dogovoru sa klijentima može sama da bira kada počinje i kada završava posao.
Takva organizacija omogućava da se između poslovnih zadataka pronađe prostor i za svakodnevne aktivnosti kao što su priprema ručka, trening, šetnja ili završavanje drugih obaveza.
Sličan primer daje Ilija, 23-godišnji zaposleni u IT sektoru. Pošto unapred zna šta treba da završi narednog dana, može samostalno da rasporedi svoje vreme. Ponekad zadatak završi ranije, pa mu naredni dan ostaje rasterećeniji. Najviše mu odgovara da posao završi prepodne kako bi ostatak dana imao za sebe, prijatelje i druge aktivnosti.
Drugačiju rutinu ima Natalija, 21-godišnja novinarka. Njen radni dan počinje u 9 časova, a pošto ne mora da putuje do kancelarije, ponekad ustaje tek oko 8.45. Pauzu oko 14 časova može da iskoristi za šetnju psa, trčanje ili odmor, a zatim nastavlja sa radom do 17 časova.
Prednost ovakvog rasporeda nije u tome što zaposleni radi manje, već u tome što ima više mogućnosti da posao uklopi u svoj dnevni ritam.
Ušteda vremena
Odlazak na posao često ne počinje dolaskom u kancelariju. Potrebno je ustati ranije, spremiti se, krenuti na vreme i računati na saobraćajne gužve, čekanje autobusa ili vremenske uslove.
Kod rada od kuće veliki deo tog vremena nestaje.
Zaposleni više ne mora svakog dana da računa na:
- putovanje do radnog mesta i nazad
- čekanje javnog prevoza
- saobraćajne gužve
- traženje parking mesta
- dodatno vreme za spremanje i polazak
Manji broj sati provedenih u putovanju do posla jedna je od glavnih pogodnosti koje zaposleni vezuju za rad na daljinu.
Marijin primer to veoma jasno pokazuje. Pošto radi od kuće, između njenog ustajanja oko 8.45 i početka rada u 9 časova može proći svega petnaestak minuta. Kod klasičnog kancelarijskog posla takav raspored za većinu zaposlenih ne bi bio moguć.
Vreme koje bi bilo provedeno u automobilu ili javnom prevozu može se iskoristiti za duži san, trening, pripremu hrane, druženje, porodične obaveze ili jednostavno odmor.
Čak i kada se uštedi samo nekoliko desetina minuta dnevno, na nivou nedelje ili meseca to može postati značajan deo slobodnog vremena.
Ušteda novca
Rad od kuće može smanjiti i troškove koji se gotovo neprimetno gomilaju tokom svakodnevnog odlaska na posao.
Najčešće se smanjuju izdaci za:
- gorivo
- karte za javni prevoz
- parking
- kupovinu ili poručivanje hrane
Danijela, 27-godišnja radnica u korisničkoj podršci za američke kompanije, među najvećim prednostima rada od kuće navodi upravo uštedu vremena i novca na prevozu i hrani.
Posebno ukazuje na obroke. Kada zaposleni svakodnevno poručuje ili kupuje hranu na poslu, mesečni trošak može brzo da poraste. Kod kuće su kuhinja i namirnice odmah dostupne, pa je jednostavnije pripremiti obrok bez dodatnog trošenja.
Natalija takođe dostupnost sopstvene hrane i pića navodi kao jednu od praktičnih pogodnosti kućnog radnog okruženja.
Ne postoji jedna suma koja pokazuje koliko svaki zaposleni može da uštedi. Razlika zavisi od toga koliko je udaljen od posla, koji prevoz koristi i kakve navike ima tokom radnog dana. Ipak, smanjenje svakodnevnih troškova prevoza i hrane može biti vrlo konkretna finansijska prednost.
Udobnije i prilagodljivije radno okruženje
View this post on Instagram
Kancelarija je uređena prema potrebama većeg broja ljudi. Kod kuće zaposleni ima znatno veću slobodu da prilagodi prostor sebi.
Može da bira gde će postaviti sto, kakvu će stolicu koristiti, koliko svetla mu odgovara i kakva temperatura mu najviše prija. Danijela upravo mogućnost prilagođavanja radnog prostora izdvaja kao jednu od važnih prednosti rada od kuće.
Tu su i male svakodnevne pogodnosti koje utiču na osećaj komfora. Nema potrebe za istim nivoom pripreme kao kada se svakog jutra odlazi u kancelariju, hrana i piće su pri ruci, a zaposleni tokom pauze može da koristi sopstveni prostor onako kako mu najviše odgovara.
Natalija, na primer, kao prednosti navodi udobnu odeću, dostupnost hrane i pića i prijatnost sopstvenog doma. Tokom pauze može da prošeta psa, ode na trčanje ili jednostavno napravi kratak predah pre nastavka rada.
Ipak, udobnost lako može da ode predaleko. Danijela primećuje da joj rad iz ležećeg položaja ponekad smanjuje produktivnost. To pokazuje zašto je korisno napraviti makar mali prostor namenjen isključivo poslu.
Radni sto, određeno mesto za računar i relativno ustaljena rutina mogu pomoći da dom ostane prijatan, a da se istovremeno zadrži osećaj da je deo dana rezervisan za posao.
Veća samostalnost i potencijalno veća produktivnost
Rad od kuće često znači i manje neposrednog nadzora. Zaposleni dobija veću odgovornost za sopstveni raspored, tempo rada i način na koji će završiti zadatke.
Ilija upravo tu samostalnost vidi kao jednu od najvećih prednosti. Može sam da organizuje vreme i nema osobu koja ga konstantno nadgleda dok izvršava zadatke. Kako kaže, disciplina mu ne predstavlja problem jer jasno odvaja period rada od perioda odmora.
Za neke zaposlene kućno okruženje može značiti i manje prekida. Nema stalnih razgovora u kancelariji, prolazaka kolega pored stola i spontanih prekidanja koncentracije. Kada neko najbolje radi u tišini i samostalno, to može pomoći da zadatke završi brže.
Ipak, produktivnost kod kuće nije ista za sve.
Natalija kaže da postoje dani kada kod kuće radi veoma efikasno, ali i oni kada joj pažnju odvlače telefon, pas, hrana ili ukućani.
Kod Jovane je razlika još izraženija. Posao koji u kancelariji može da završi tokom jednog dana kod kuće joj ponekad zahteva dva dana zbog manjka motivacije. To je njeno lično iskustvo i ne znači da će se isto dogoditi svakome, ali dobro pokazuje koliko rezultat zavisi od radnih navika pojedinca.
Sloboda može biti i zamka. Kada nema jasne rutine, lako je pomisliti da zadatak može da se završi kasnije. Jedno odlaganje zatim vodi drugom, a obaveze počinju da se nagomilavaju.
Zbog toga rad od kuće najviše odgovara ljudima koji mogu samostalno da postave prioritete i pridržavaju se sopstvenog rasporeda.
Bolji balans između poslovnog i privatnog života
Kada nema svakodnevnog putovanja do kancelarije i postoji veća fleksibilnost u organizaciji dana, zaposlenom može ostati više prostora za privatni život.
To vreme može biti iskorišćeno za porodicu, prijatelje, fizičku aktivnost, odmor ili svakodnevne obaveze koje bi inače morale da čekaju kraj radnog vremena.
Primeri zaposlenih pokazuju kako to izgleda u praksi. Natalija tokom pauze može da prošeta psa, trči ili se odmori. Ilija se trudi da posao završi u prvom delu dana kako bi kasnije imao više vremena za sebe i druženje.
U takvim uslovima posao ne mora da zauzme gotovo ceo dan samo zato što radno vreme traje osam sati.
Međutim, ista fleksibilnost može da izazove potpuno suprotan problem.
Kada se i posao i slobodno vreme odvijaju u istom prostoru, granica između njih može postati nejasna. Laptop ostaje dostupan i nakon završetka radnog dana, poruke mogu stići uveče, a zaposleni može imati osećaj da bi trebalo da završi još samo jedan zadatak.
Problem može biti još izraženiji ako ne postoji zaseban radni prostor. Osoba koja radi u spavaćoj ili dnevnoj sobi može teže mentalno da napravi razliku između vremena za posao i vremena za odmor. Dugoročno to može povećati stres i rizik od sagorevanja.
Zato rad od kuće ne daje automatski bolji balans. On samo stvara mogućnost da se vreme organizuje drugačije. Da bi ta mogućnost zaista postala prednost, potrebno je jasno odrediti kada posao počinje, kada se završava i gde se obavlja.
Koji su glavni nedostaci rada od kuće?
Iako ima brojne prednosti, rad od kuće nije idealan za svakoga. Jedan od problema koji se najčešće pojavljuje jeste nedostatak neposrednog kontakta sa drugim ljudima.
Preduzetnica koja oko deset godina radi od kuće navodi da joj je vremenom počela da nedostaje direktna socijalizacija. Veliki deo komunikacije sa kolegama odvija se preko ekrana, što posle dužeg perioda može postati zamorno.
Kancelarija nije samo mesto na kome se obavljaju zadaci. Tu se dešavaju kratki razgovori između sastanaka, zajednički ručkovi, spontano razmenjivanje ideja i situacije u kojima se problem reši za nekoliko sekundi razgovora.
Kod rada na daljinu čak i jednostavno pitanje može zahtevati poruku i čekanje na odgovor.
Ilija smatra da slabija komunikacija može otežati koordinaciju i dovesti do nesporazuma. A Danijela govori o tome da informaciju koju bi u kancelariji dobila praktično odmah, tokom rada od kuće ponekad mora da čeka nekoliko minuta.
Pored socijalne izolacije, problem mogu biti i kućne distrakcije, nedostatak motivacije i teško odvajanje posla od privatnog života.
Rad na daljinu nije ni moguć u svim zanimanjima. Poslovi koji zahtevaju fizičko prisustvo zaposlenog, kao što su rad u fabrici, priprema hrane u profesionalnoj kuhinji ili izvođenje medicinskih operacija, ne mogu jednostavno biti prebačeni u kućne uslove.
Među poslovima koji se češće nude za rad od kuće posebno je zastupljena korisnička podrška, dok se u nešto manjem broju pojavljuju content writing i marketing.
I poslodavci sve češće pokušavaju da pronađu sredinu između potpunog rada od kuće i svakodnevnog dolaska u kancelariju. Meta je, na primer, nakon pandemijskih ograničenja od zaposlenih zahtevala prisustvo u kancelariji najmanje tri dana nedeljno, uz obrazloženje da se poverenje i određene vrste poslovnih veza lakše grade uživo.
Zaključak
Rad od kuće zaposlenima može doneti više kontrole nad sopstvenim danom. Nema svakodnevnog putovanja, troškovi prevoza i obroka mogu biti manji, radni prostor može da se prilagodi ličnim potrebama, a privatne obaveze lakše se uklapaju u raspored.
Velika zainteresovanost zaposlenih pokazuje koliko su te pogodnosti važne. Čak 98% ispitanih američkih radnika želi mogućnost da radi od kuće makar povremeno, dok 65% želi takav način rada puno radno vreme.
Iskustva zaposlenih pokazuju i kako te prednosti izgledaju tokom običnog radnog dana. Neko koristi pauzu za trening ili šetnju psa, neko završava posao ranije kako bi imao slobodno popodne, a neko najviše ceni to što više ne troši novac i vreme na svakodnevni prevoz.
