Kako se dobija tuđa nega i pomoć preko centra za socijalni rad?

Tuđa nega i pomoć preko centra za socijalni rad namenjena je osobama koje zbog bolesti, povrede ili invaliditeta ne mogu samostalno da obavljaju osnovne svakodnevne aktivnosti i potrebna im je pomoć druge osobe.

Pravo se, u zavisnosti od statusa korisnika, može ostvarivati preko PIO fonda ili nadležnog Centra za socijalni rad.

Zato je pre podnošenja zahteva važno utvrditi koja institucija je nadležna, pripremiti medicinsku dokumentaciju i prikupiti dokaze koji jasno pokazuju koliko je osoba zavisna od tuđe pomoći.

Šta je tuđa nega i pomoć?

Tuđa nega i pomoć predstavlja novčano pravo namenjeno osobi koja zbog zdravstvenog stanja nije sposobna da bez pomoći druge osobe zadovoljava osnovne životne potrebe.

Prilikom odlučivanja ne posmatra se samo naziv bolesti ili postavljena dijagnoza. Mnogo je važnije kako zdravstveno stanje utiče na svakodnevno funkcionisanje osobe.

Procena obuhvata sposobnost osobe da se kreće, hrani, oblači, održava ličnu higijenu i obavlja druge osnovne aktivnosti bez pomoći ili nadzora.

Pravo može da se ostvaruje preko PIO fonda ili Centra za socijalni rad, u zavisnosti od toga po kom osnovu je osoba osigurana i kojoj kategoriji korisnika pripada.

Ako je kod osiguranika utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti, posebno treba proveriti i uslove za ostvarivanje invalidske penzije.

Ko ima pravo na tuđu negu i pomoć preko Centra za socijalni rad?

Preko Centra za socijalni rad zahtev uglavnom podnose osobe koje pravo ne mogu da ostvare preko PIO sistema.

Najvažniji kriterijum nije sama dijagnoza. Procena se zasniva na tome koliko je osobi stvarno potrebna pomoć druge osobe tokom dana.

Posmatra se, između ostalog, da li osoba može samostalno da ustane, hoda, jede, obuče se, okupa se, koristi toalet i obavlja druge osnovne aktivnosti.

Za ostvarivanje uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica takođe je nadležan Centar za socijalni rad kada su za to ispunjeni odgovarajući uslovi. U tom slučaju primenjuju se stroži kriterijumi i procenjuje se težina zdravstvenog stanja i stepen funkcionalnog ograničenja.

Pravo na uvećani dodatak može biti značajno i za porodice koje proveravaju uslove za status roditelja negovatelja.

Gde se podnosi zahtev?

Zahtev za tuđu negu i pomoć preko centra za socijalni rad podnosi se Centru za socijalni rad koji je nadležan prema prebivalištu ili boravištu osobe za koju se pravo traži.

Pre odlaska u centar korisno je proveriti tačan spisak dokumentacije koju treba dostaviti.

Pojedini zahtevi i administrativni detalji mogu se razlikovati između centara, pa je bolje proveriti šta traži konkretan Centar za socijalni rad nego pripremati dokumentaciju na osnovu spiska druge ustanove.

Koja dokumentacija je potrebna?

Uz zahtev se najčešće dostavlja dokumentacija koja potvrđuje identitet, zdravstveno stanje i status osobe koja traži pravo.

Posebno je važna medicinska dokumentacija. Ona treba da bude što novija i da što preciznije opisuje šta osoba ne može da obavlja bez pomoći. Ako su zdravstvene posledice nastale zbog povrede na radu, korisno je sačuvati i dokumentaciju koja potvrđuje okolnosti povrede i njene posledice.

Nalaz koji navodi samo dijagnozu može dati manje informacija o stvarnom stanju nego dokumentacija u kojoj je opisano da osoba, na primer, ne može samostalno da ustane, hoda, obuče se ili obavlja ličnu higijenu.

Kako izgleda postupak za tuđu negu i pomoć?

Postupak počinje podnošenjem zahteva nadležnom Centru za socijalni rad zajedno sa potrebnom dokumentacijom.

Nakon predaje zahteva korisno je sačuvati potvrdu o predaji ili delovodni broj pod kojim je predmet zaveden.

Zatim sledi medicinsko veštačenje i procena funkcionalnog stanja osobe. Na osnovu nalaza i ostale dokumentacije Centar za socijalni rad donosi rešenje o priznavanju ili odbijanju prava.

Postupak u praksi može trajati oko 3 do 4 meseca, mada stvarno trajanje zavisi od termina za veštačenje, kompletnosti dokumentacije i opterećenosti nadležnih institucija.

Ako su svi uslovi ispunjeni, pravo se priznaje od dana podnošenja zahteva.

Zbog toga nije dobro nepotrebno odlagati predaju zahteva nakon što je potrebna dokumentacija pripremljena.

Šta se procenjuje na veštačenju?

Veštačenje ima važnu ulogu u postupku jer se njime procenjuje koliko osoba može samostalno da funkcioniše i koliko joj je potrebna pomoć druge osobe.

Zato medicinski nalazi treba da opisuju praktične posledice bolesti, povrede ili invaliditeta.

Na primer, mnogo je korisnije da iz dokumentacije bude jasno da osoba ne može samostalno da ustane iz kreveta, pređe određenu udaljenost, okupa se ili obuče, nego da se navede samo medicinska dijagnoza bez podataka o svakodnevnom funkcionisanju.

Ako osoba zbog zdravstvenog stanja nije sposobna da dođe na zakazani pregled, o tome treba obavestiti Centar za socijalni rad i dostaviti odgovarajući lekarski nalaz koji potvrđuje njeno stanje.

Šta ako zahtev bude odbijen?

Ako Centar za socijalni rad odbije zahtev, korisnik ima pravo da uloži žalbu.

Rok za žalbu je obično 15 dana od prijema rešenja, ali je potrebno proveriti pravnu pouku navedenu u konkretnom rešenju, jer ona sadrži podatke o roku, načinu podnošenja i nadležnom organu.

Uz žalbu se može dostaviti dodatna ili novija medicinska dokumentacija ako ona bolje pokazuje funkcionalna ograničenja osobe.

U žalbenom postupku može biti sprovedeno i novo veštačenje.

Ako se zahtev pravosnažno odbije, a zdravstveno stanje se kasnije značajno pogorša, moguće je podneti novi zahtev i priložiti novu medicinsku dokumentaciju koja pokazuje nastale promene.

Na kraju

Kada se ostvaruje tuđa nega i pomoć preko centra za socijalni rad prvi korak je da se proveri da li je za konkretnu osobu nadležan CSR ili PIO fond.

Nakon toga najveću pažnju treba posvetiti medicinskoj dokumentaciji. Ona treba da bude potpuna, što novija i da jasno opisuje koliko osoba zavisi od pomoći drugih ljudi u svakodnevnom životu.

Dijagnoza je važna, ali se odluka u velikoj meri zasniva na funkcionalnom stanju osobe i njenoj sposobnosti da samostalno obavlja osnovne životne aktivnosti.