Regres za godišnji odmor nije dobrovoljni bonus koji poslodavac isplaćuje samo kada firma ostvari veći profit. Zakon o radu zaposlenom daje pravo na naknadu troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora.
Međutim, Zakon o radu ne propisuje jedan fiksni iznos regresa koji važi za sve zaposlene u Srbiji. Kod jednog poslodavca godišnji regres može iznositi 20.000 dinara, kod drugog 40.000 dinara, dok kolektivni ugovor u pojedinim delatnostima može da propiše posebnu formulu.
Zbog toga odgovor na pitanje koliko zaposlenom pripada počinje proverom kolektivnog ugovora, pravilnika o radu i ugovora o radu.
Ko ima pravo na regres za godišnji odmor?
Član 118. Zakona o radu propisuje da zaposleni ima pravo na naknadu troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.
Pravo pripada zaposlenom u radnom odnosu koji ostvaruje pravo na godišnji odmor.
Vrhovni sud je u svojim odlukama naglasio da je regres zakonsko pravo zaposlenog i da je povezan sa pravom na godišnji odmor. Poslodavcu je ostavljeno da svojim aktima odredi visinu, način i rok isplate, kada poseban propis ili kolektivni ugovor ne određuje drugačije.
Pravo na godišnji odmor nastaje nakon mesec dana neprekidnog rada kod poslodavca. Minimalno trajanje punog godišnjeg odmora je 20 radnih dana, a konkretan broj dana zavisi od ugovora, pravilnika ili kolektivnog ugovora.
Detaljna pravila o korišćenju odmora i dokumentu koji poslodavac izdaje nalaze se u našem vodiču za rešenje o godišnjem odmoru.
Koliki je regres za godišnji odmor u 2026. godini?
Ne postoji jedinstven zakonski iznos regresa za 2026. godinu koji važi kod svih poslodavaca.
Zakon propisuje pravo na regres, ali njegovu visinu ne određuje jednom dinarskom vrednošću.
Iznos najpre treba proveriti u sledećim dokumentima:
- kolektivnom ugovoru koji obavezuje poslodavca
- pravilniku o radu
- drugom opštem aktu poslodavca
- ugovoru o radu zaposlenog
Ako pravilnik firme propisuje godišnji regres od 30.000 dinara bruto, zaposlenom pripada iznos utvrđen tim pravilnikom pod uslovima koji su u njemu navedeni.
Ako kolektivni ugovor propisuje formulu vezanu za prosečnu zaradu ili minimalnu cenu rada, poslodavac primenjuje tu formulu.
Zato podatak sa interneta da „regres u Srbiji iznosi određeni broj dinara“ nema opštu primenu bez provere propisa i akata koji važe kod konkretnog poslodavca.
Kako se određuje iznos regresa?
Zamislimo privatnu firmu čiji pravilnik o radu propisuje regres od 36.000 dinara bruto godišnje.
Firma može da propiše da se regres isplaćuje jednom godišnje, na primer pre letnjeg odmora.
Druga firma može isti godišnji iznos da rasporedi kroz 12 mesečnih isplata.
U tom slučaju račun izgleda ovako:
36.000 ÷ 12 = 3.000 dinara bruto mesečno
Ukupan godišnji regres i dalje iznosi 36.000 dinara. Razlika postoji samo u dinamici isplate.
Primer sa regresom od 48.000 dinara godišnje
Pravilnik drugog poslodavca određuje regres od 48.000 dinara bruto godišnje i mesečnu isplatu.
Obračun je:
48.000 ÷ 12 = 4.000 dinara bruto mesečno
Zaposleni na obračunu zarade tokom godine vidi posebnu stavku regresa od 4.000 dinara bruto mesečno.
Poslodavac ne može naknadno da tvrdi da je regres plaćen kroz osnovnu zaradu ako iz njegovih akata i obračuna nije moguće utvrditi koliki iznos predstavlja regres.
Regres mora da bude jasno određen
@vizijaracunovodstvosrb „Regres“ ti ne pripada samo zato što radiš. To je naknada za vreme odmora – dakle, ako ne koristiš godišnji odmor, nema ni regresa. (Znam, zvuči nelogično – ali tako je po zakonu.) 📌 Zakon ne garantuje regres svima. Ako ti ugovor ili pravilnik firme kaže da imaš pravo na regres bez obzira na to da li koristiš odmor – super, imaš sreće. Ako to ne piše – nema automatskog prava. 📌 Iznos regresa nije zakonom propisan. Može biti 500 dinara, može biti 50.000. Sve zavisi od mogućnosti poslodavca i od toga šta piše u internim aktima. 📌 Ni isplata ne mora biti jednom godišnje. Može biti: – Kad ideš na odmor – Jednom godišnje (npr. u junu) – Mesečno, kao deo plate Sve je stvar odluke poslodavca i dokumentacije koja to reguliše. Zato: ✅ Pogledaj svoj ugovor o radu ✅ Pročitaj pravilnik firme ✅ Pitaj HR – da znaš svoja prava (i šta da očekuješ) Regres nije poklon – ali nije ni obavezan ako ništa ne piše crno na belo. Ako niste sigurni kako da pravilno uredite internu dokumentaciju ili da postavite isplatu regresa u skladu sa zakonom – tu smo da pomognemo. Javite se timu Vizija računovodstvo Srbija – razumemo i zakone i ljude.
Sudska praksa je posebno važna kada poslodavac tvrdi da je regres već „uračunat u platu“.
Vrhovni sud je u više predmeta zauzeo stav da nije dovoljno navesti da su regres i naknada za ishranu uključeni u cenu radnog časa ako nije moguće utvrditi konkretan iznos tih primanja.
U jednoj od odluka Vrhovni sud navodi da visina regresa treba da bude određena u nominalnom iznosu i da ne zavisi od stručne spreme, zvanja ili koeficijenta radnog mesta. Odluka Vrhovnog suda Rev2 831/2021 detaljno obrađuje upravo spor oko načina iskazivanja regresa i toplog obroka.
Da li svi zaposleni kod istog poslodavca moraju da imaju isti regres?
Vrhovni sud je u više odluka naveo da regres predstavlja trošak povezan sa korišćenjem godišnjeg odmora i da njegova visina kod istog režima obračuna ne treba da zavisi od stručne spreme, zvanja ili radnog mesta.
Drugim rečima, direktor sa većom osnovnom zaradom ne dobija automatski veći regres samo zato što ima veći koeficijent zarade.
Na primer, poslodavac ima tri zaposlena:
| Zaposleni | Osnovna bruto zarada | Regres prema pravilniku |
|---|---|---|
| Administrativni radnik | 95.000 dinara | 30.000 dinara godišnje |
| Šef odeljenja | 150.000 dinara | 30.000 dinara godišnje |
| Direktor sektora | 230.000 dinara | 30.000 dinara godišnje |
Da li zaposleni koji radi deo godine ima pravo na puni regres?
Ovde prvo treba pogledati opšti akt poslodavca i pravila koja uređuju konkretan iznos.
Zaposleni koji zasnuje radni odnos tokom godine ima pravo na srazmerni deo godišnjeg odmora prema pravilima Zakona o radu.
Način na koji će srazmerni godišnji odmor uticati na regres zavisi od propisa ili akta kojim je regres određen.
Na primer, pravilnik može da propiše regres od 36.000 dinara godišnje i srazmeran obračun prema mesecima rada.
Zaposleni koji je kod poslodavca proveo šest meseci tada bi imao sledeći obračun:
36.000 ÷ 12 × 6 = 18.000 dinara bruto
Formula ne predstavlja opšte zakonsko pravilo za svakog poslodavca. Ona važi samo kada kolektivni ugovor, pravilnik ili ugovor o radu predviđa srazmerno određivanje regresa na taj način.
Da li regres pripada zaposlenom koji odlazi iz firme pre kraja godine?
Prestanak radnog odnosa pre decembra sam po sebi ne briše već stečeno pravo.
Vrhovni sud je još u predmetu Rev2 1693/2016 razmatrao slučaj zaposlenog koji je iskoristio godišnji odmor, ali mu je radni odnos prestao pre nego što je poslodavac doneo odluku o isplati regresa.
Sud je zaključio da činjenica da zaposleni više nije bio na platnom spisku u trenutku donošenja odluke nije razlog da izgubi zakonsko pravo koje je već ostvario. Odluka Vrhovnog suda o regresu nakon prestanka radnog odnosa potvrđuje vezu između regresa i prava na godišnji odmor.
Prilikom odlaska iz firme treba odvojiti regres od naknade za neiskorišćene dane godišnjeg odmora. U pitanju su dva različita potraživanja.
Ako zaposleni ima neiskorišćene dane u trenutku prestanka rada, pravila za njihovu isplatu objašnjena su u tekstu obračun naknade za neiskorišćeni godišnji odmor.
Da li zaposleni na bolovanju gubi regres?
Bolovanje samo po sebi ne ukida pravo na godišnji odmor.
Period privremene sprečenosti za rad ne oduzima zaposlenom zakonsko pravo na odmor. Zbog toga ni sama činjenica da je zaposleni tokom dela godine bio na bolovanju ne predstavlja automatski osnov za ukidanje regresa.
Posebna pravila mogu da postoje za način obračuna konkretnog iznosa prema kolektivnom ugovoru ili aktu poslodavca.
Više o odnosu bolovanja i odmora pisali smo u vodiču neiskorišćeni godišnji odmor zbog bolovanja.
Da li poslodavac mora da plati regres ako firma posluje sa gubitkom?
Loš poslovni rezultat sam po sebi ne ukida pravo zaposlenog koje proizlazi iz Zakona o radu, kolektivnog ugovora, pravilnika ili ugovora o radu.
Ako važeći akt poslodavca određuje regres od 30.000 dinara godišnje, firma ne može jednostavno da preskoči isplatu samo zato što je poslovna godina završena gubitkom.
Promena budućih prava zahteva odgovarajuću izmenu akata i poštovanje Zakona o radu. Već dospelo potraživanje ne nestaje naknadnom promenom pravilnika.
Regres nije neoporeziva isplata
Regres ima poreski tretman zarade.
Na njegov iznos obračunavaju se porez i doprinosi kao na zaradu. Za regres ne postoji poseban neoporezivi godišnji iznos koji bi omogućio poslodavcu da ceo regres isplati zaposlenom bez poreza i doprinosa.
Zato treba razlikovati bruto iznos utvrđen pravilnikom od iznosa koji zaposleni dobija nakon obračuna obaveza.
Primer bruto i neto regresa
Ako pravilnik navodi regres od 40.000 dinara bruto, zaposleni ne prima svih 40.000 dinara na račun. Poslodavac kroz obračun zarade obračunava pripadajući porez i doprinose.
Konačan neto iznos zavisi od ukupnog obračuna zarade u mesecu u kojem je regres isplaćen.
Kada se regres isplaćuje?
Zakon o radu ne određuje jedan datum, poput 1. juna ili 1. jula, kada svi poslodavci u Srbiji moraju da isplate regres.
Rok uređuje akt koji određuje pravo i njegovu visinu.
U praksi postoje različiti modeli:
- jedna godišnja isplata
- isplata pre korišćenja godišnjeg odmora
- isplata u nekoliko delova
- mesečna isplata po 1/12 godišnjeg iznosa
Ako pravilnik propisuje da se 36.000 dinara isplaćuje kroz 12 jednakih mesečnih delova, zaposleni prima po 3.000 dinara bruto mesečno.
Ako kolektivni ugovor određuje jednokratnu isplatu do određenog datuma, poslodavac je vezan tim rokom.
Regres i korišćenje godišnjeg odmora nisu ista isplata
Tokom godišnjeg odmora zaposleni ima pravo na naknadu zarade prema članu 114. Zakona o radu.
Regres predstavlja posebno primanje.
Zaposleni zato tokom godine može da ima:
- redovnu zaradu za dane rada
- naknadu zarade za dane godišnjeg odmora
- regres za korišćenje godišnjeg odmora
Naknada zarade za dane odmora ne predstavlja regres i ne zamenjuje obavezu koja postoji po članu 118. Zakona o radu.
Posebna pravila važe za deo javnog sektora
Pravila iz Zakona o radu ne treba bez dodatne provere preslikavati na svakog zaposlenog koji radi u državnom organu ili javnoj službi.
Za pojedine zaposlene važe posebni propisi o platama.
Vrhovni sud je, na primer, u sporovima zaposlenih u određenim javnim službama primenjivao Zakon o platama u državnim organima i javnim službama. Prema tom režimu, koeficijent za obračun plate sadrži i dodatak za ishranu tokom rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora.
Zbog toga zaposleni u školi, zdravstvenoj ustanovi ili drugoj javnoj službi ne treba automatski da primeni pravila koja važe kod privatnog poslodavca. Prvo treba utvrditi koji zakon, kolektivni ugovor i sistem plata važe za njegovu ustanovu.
Šta ako poslodavac uopšte ne isplaćuje regres?
Prvo treba pregledati obračunske listiće, ugovor o radu i opšti akt poslodavca.
Posebno treba utvrditi:
- da li pravilnik ili kolektivni ugovor određuje visinu regresa
- da li ugovor o radu sadrži odredbu o regresu
- da li se regres nalazi kao posebna stavka na obračunu
- koliko je zaposlenom tokom spornog perioda isplaćeno
- da li za konkretnog poslodavca važi poseban zakonski režim
Sama rečenica poslodavca da je „sve uključeno u platu“ nije dovoljna ako iz akata i obračuna nije moguće utvrditi iznos koji se odnosi na regres.
Novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju za tri godine od dana nastanka obaveze. Zaposleni koji potražuje neisplaćeni regres zato treba da vodi računa i o datumu kada je svaka pojedinačna obaveza dospela.
Česta pitanja
Iznos regresa prvo proverite u aktima poslodavca
Kod regresa postoje dve odvojene stvari. Zakon zaposlenom daje pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora, ali ne određuje jednu sumu koja važi kod svake firme.
Zbog toga obračun počinje kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu i ugovorom o radu. U tim dokumentima treba da stoji iznos ili način na koji se iznos dobija, kao i dinamika isplate.
Ako obračunski listić ne pokazuje regres, a poslodavac navodi da je već uključen u zaradu, potrebno je utvrditi gde je njegova visina određena i koji je iznos zaposlenom zaista obračunat. Upravo je taj podatak bio važan i u brojnim sporovima pred Vrhovnim sudom.
