Povreda na radu pokreće prava iz radnog odnosa, zdravstvenog osiguranja i, u određenim slučajevima, pravo na naknadu štete.
Zaposleni treba da razlikuje naknadu zarade tokom bolovanja od naknade štete. Pravo na 100% naknade zarade postoji kod priznate povrede na radu, dok naknada štete zavisi od odgovornosti poslodavca i dokaza.
Zato je važno odmah prijaviti povredu, otići kod lekara i sačuvati dokumentaciju.
Šta se smatra povredom na radu
Povreda na radu je povreda koja je u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa radom. Može nastati na radnom mestu, tokom obavljanja posla ili u drugim situacijama koje su direktno povezane sa radom.
Povreda može biti izazvana mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglom promenom položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja.
Povredom na radu može se smatrati:
- povreda na radnom mestu;
- povreda pri obavljanju posla na koji zaposleni nije raspoređen, ali ga radi u interesu poslodavca;
- povreda na redovnom putu do posla ili sa posla;
- povreda na službenom putu;
- profesionalno oboljenje nastalo zbog duže izloženosti štetnostima na radnom mestu.
Kod profesionalnog oboljenja posledica najčešće ne nastaje odjednom, već zbog dužeg rada u štetnim uslovima.
Šta zaposleni treba odmah da uradi
Zaposleni treba odmah da obavesti poslodavca ili nadređenog. Odlaganje prijave može otežati dokazivanje da je povreda nastala na radu.
Nakon toga treba otići kod lekara i jasno navesti da je povreda nastala na radu, uz opis mesta, vremena i načina povređivanja.
Važno je sačuvati medicinsku dokumentaciju:
- izveštaje lekara;
- otpusne liste;
- specijalističke nalaze;
- dijagnostičke testove;
- laboratorijske nalaze;
- potvrde o terapiji i rehabilitaciji.
Pored medicinske dokumentacije, korisni su i svedoci, fotografije, snimci kamera, radni nalozi, poruke o smenama, evidencija prisustva i dokumentacija o zaštitnoj opremi.
Ako poslodavac ne prijavi povredu, zaposleni se može obratiti Inspekciji rada.
Obaveze poslodavca
Poslodavac je dužan da prijavi povredu nadležnim organima i popuni izveštaj o povredi na radu.
Ta obaveza postoji bez obzira na to da li poslodavac smatra da je zaposleni doprineo povredi.
Rokovi za prijavu zavise od vrste događaja:
- smrtna, kolektivna ili teška povreda, kao i opasna pojava, prijavljuju se odmah, a najkasnije u roku od 24 časa;
- laka povreda zbog koje zaposleni nije sposoban za rad duže od tri dana prijavljuje se najkasnije u roku od pet radnih dana;
- profesionalna bolest prijavljuje se najkasnije u roku od pet dana od dostavljanja mišljenja zdravstvene ustanove.
Izveštaj o povredi na radu popunjava poslodavac i dostavlja ga zdravstvenoj ustanovi, RFZO-u i drugim nadležnim organima.
Izveštaj se popunjava u pet primeraka. Jedan overeni primerak treba da dobije zaposleni, jer mu može biti potreban za ostvarivanje prava kod poslodavca, RFZO-a, osiguranja ili suda.
Poslodavac je dužan i da obezbedi bezbedne uslove rada, obuku, zaštitnu opremu, ispravne mašine i poštovanje propisanih procedura.
Pravo na bolovanje i naknadu zarade
Kod priznate povrede na radu ili profesionalnog oboljenja zaposleni ima pravo na naknadu zarade tokom bolovanja.
Naknada iznosi 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je počelo bolovanje. Ne može biti niža od minimalne zarade.
Za zaposlene, ovu naknadu obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava od prvog dana i za sve vreme trajanja privremene sprečenosti za rad dok traje radni odnos.
Povredu na radu utvrđuje RFZO na osnovu izveštaja o povredi na radu i medicinske dokumentacije. Zato su pravilno popunjen izveštaj i potpuna medicinska dokumentacija ključni.
Naknada štete
Naknada štete je odvojena od naknade zarade tokom bolovanja. Zaposleni je može tražiti ako postoji odgovornost poslodavca ili drugog odgovornog lica.
Materijalna šteta obuhvata novčane gubitke i troškove, kao što su:
- troškovi lečenja;
- lekovi;
- terapija;
- rehabilitacija;
- medicinska pomagala;
- prevoz do zdravstvene ustanove;
- izgubljena zarada;
- bonusi, prekovremeni rad, regres ili topli obrok ako zavise od prisustva na radu.
Ako je zbog povrede trajno smanjena radna sposobnost, zaposleni može tražiti rentu.
Nematerijalna šteta obuhvata fizičke bolove, strah, duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti i duševne bolove zbog naruženosti.
U slučaju smrti zaposlenog, porodica može tražiti naknadu za troškove sahrane, izgubljeno izdržavanje i duševne bolove bliskih članova porodice.
Poslodavac može odgovarati subjektivno ako nije obezbedio bezbedne uslove rada, obuku, zaštitnu opremu, ispravne mašine ili poštovanje procedura.
Kod opasnih delatnosti može postojati objektivna odgovornost. To se odnosi na poslove sa povećanim rizikom, kao što su gradilišta, rad sa teškim mašinama, hemijskim supstancama ili opasnim alatima.
Poslodavac se može osloboditi odgovornosti samo ako dokaže višu silu, isključivu krivicu zaposlenog ili radnju trećeg lica koju nije mogao da spreči ili predvidi.
Kako se ostvaruje naknada štete
Prvi korak je prikupljanje dokaza: medicinske dokumentacije, izveštaja o povredi na radu, izjava svedoka, fotografija, snimaka, dokumentacije o radnom mestu i podataka o zaradi.
Ako poslodavac ima osiguranje, zahtev za naknadu štete podnosi se osiguravajućem društvu. Ako nema osiguranje ili osiguranje odbije zahtev, zahtev se može uputiti direktno poslodavcu.
Moguće je vansudsko poravnanje, ali zaposleni treba da proveri da li se njime odriče buduće tužbe ili dodatnih potraživanja. To je važno ako se posledice povrede kasnije pogoršaju.
Ako dogovor nije moguć, zaposleni može pokrenuti sudski postupak. U postupku se dokazuje da se povreda dogodila na radu, da postoji odgovornost poslodavca i da postoji šteta.
Veštačenje je često ključno. Veštaci procenjuju fizičke bolove, strah, naruženost, umanjenje životne aktivnosti, trajne posledice i smanjenje radne sposobnosti.
Rezime
Kod povrede na radu zaposleni treba odmah da prijavi povredu, ode kod lekara i sačuva dokaze.
Priznata povreda na radu može dati pravo na 100% naknade zarade tokom bolovanja. Naknada štete zavisi od odgovornosti poslodavca i kvaliteta dokaza.
Ako poslodavac ne pokrene proceduru, zaposleni treba da se obrati Inspekciji rada ili potraži pravnu pomoć.
