Profesionalna bolest nije svaka bolest koja se pojavi dok je neko u radnom odnosu.
Da bi se bolest priznala kao profesionalna, mora postojati veza između bolesti, radnog mesta, uslova rada i izloženosti kojoj je zaposleni bio podvrgnut.
Zato je u najvažnije pitanje dokazivanja. Nije dovoljno da zaposleni kaže da se razboleo zbog posla. Potrebna je medicinska dokumentacija, dokaz o izloženosti i pravilno sproveden postupak pred nadležnim organima.
Kod poslova sa povećanim rizikom posebno je važno da poslodavac sprovodi mere bezbednosti i zdravlja na radu.
Korišćenje zaštitne opreme nije stvar izbora, već zakonska obaveza kada je takva oprema propisana procenom rizika i prirodom posla. Sertifikovanu zaštitnu opremu možete pronaći na sajtu Safety Shop.
Profesionalne bolesti su važne i za zaposlene i za poslodavce.
Za zaposlenog, priznanje profesionalne bolesti može značiti pravo na naknadu zarade tokom bolovanja, pravo iz zdravstvenog osiguranja, pravo iz penzijskog i invalidskog osiguranja i mogućnost naknade štete.
Za poslodavca, slučaj profesionalne bolesti otvara pitanje bezbednosti na radu, evidencije, dokumentacije, odgovornosti i preventivnih mera.
Šta je profesionalna bolest?
Profesionalna bolest je bolest koja je nastala usled dužeg neposrednog uticaja procesa rada i uslova rada na određenim poslovima. To znači da bolest mora biti povezana sa konkretnim radnim mestom, konkretnom štetnošću i periodom izloženosti.
Važeći Pravilnik o utvrđivanju profesionalnih bolesti propisuje koje bolesti mogu biti priznate kao profesionalne, na kojim poslovima se pojavljuju i pod kojim uslovima se priznaju.
Pravilnik ne priznaje bolest samo po nazivu dijagnoze. Uvek se gleda i radno mesto, vrsta izloženosti i medicinski nalaz.
Tri uslova za priznavanje profesionalne bolesti
Da bi bolest bila priznata kao profesionalna, obično moraju da budu ispunjena tri osnovna uslova.
| Uslov | Šta se proverava | Zašto je važno |
| Bolest mora biti na listi | Proverava se da li se dijagnoza nalazi u važećem pravilniku. | Bolest koja nije obuhvaćena listom teže se može priznati kao profesionalna bolest. |
| Mora postojati odgovarajuće radno mesto | Proverava se da li je zaposleni radio na poslovima na kojima se takva bolest može pojaviti. | Ista dijagnoza ne znači isto za svako zanimanje. |
| Mora postojati dokaz o izloženosti | Gleda se trajanje, intenzitet i vrsta izloženosti štetnosti. | Bez dokaza o uslovima rada nema dovoljno osnova za priznanje. |
Koje profesionalne bolesti se priznaju?
Lista profesionalnih bolesti obuhvata više grupa bolesti. Najčešće se radi o bolestima koje nastaju zbog hemijskih, fizičkih ili bioloških štetnosti, ali i o bolestima disajnih organa, kože i malignim bolestima povezanim sa kancerogenim agensima.
| Grupa bolesti | Primeri iz prakse | Šta se obično dokazuje |
| Bolesti prouzrokovane hemijskim dejstvom | Trovanja olovom, živom, arsenom, talijumom, platinom ili drugim materijama. | Kontakt sa hemijskom materijom, trajanje izloženosti i medicinski znaci trovanja. |
| Bolesti prouzrokovane fizičkim dejstvom | Oštećenje sluha zbog buke, posledice vibracija, bolesti zbog jonizujućeg zračenja. | Merenja buke, vibracija ili zračenja, trajanje rada i lekarski nalazi. |
| Bolesti prouzrokovane biološkim faktorima | Infekcije povezane sa radom u zdravstvu, laboratoriji, veterini ili sličnim poslovima. | Kontakt sa biološkim agensom i veza između posla i oboljenja. |
| Bolesti disajnih organa | Bolesti nastale zbog prašine, vlakana, isparenja ili drugih štetnosti u vazduhu. | Uslovi rada, izloženost, specijalistički nalazi i funkcionalna ispitivanja pluća. |
| Kožne bolesti | Profesionalni dermatitis, alergijske reakcije i druga oštećenja kože povezana sa radom. | Kontakt sa iritansima ili alergenima, tok bolesti i mišljenje specijaliste. |
| Maligne bolesti | Maligna oboljenja povezana sa dokazanim kancerogenim agensima. | Rad sa kancerogenim materijama, dužina izloženosti i medicinska potvrda dijagnoze. |
Sama dijagnoza nije dovoljna
Dijagnoza je samo jedan deo postupka. Profesionalna bolest se ne priznaje automatski zato što zaposleni ima astmu, oštećenje sluha, kožnu bolest ili maligno oboljenje. Nadležni organi proveravaju da li je bolest nastala zbog rada, a ne samo tokom trajanja radnog odnosa.
Na primer, oštećenje sluha može biti posledica rada u bučnom pogonu, ali može imati i druge uzroke. Kožna bolest može biti povezana sa hemikalijama na poslu, ali može nastati i van rada. Zato se u svakom slučaju proveravaju medicinski nalazi, radna istorija i dokumentacija o uslovima rada.
Kako se dokazuje profesionalna bolest?
Dokazivanje profesionalne bolesti ima medicinski i radnopravni deo. Medicinski deo pokazuje da bolest postoji.
Radnopravni deo pokazuje da je zaposleni radio na poslovima koji mogu izazvati takvu bolest. Oba dela su potrebna.
| Dokaz | Šta pokazuje | Ko ga obično obezbeđuje |
| Medicinska dokumentacija | Dijagnozu, tok bolesti, specijalističke nalaze i terapiju. | Zaposleni i zdravstvena ustanova. |
| Nalaz medicine rada | Vezu između bolesti i uslova rada. | Zdravstvena ustanova nadležna za medicinu rada. |
| Akt o proceni rizika | Koje opasnosti i štetnosti postoje na radnom mestu. | Poslodavac. |
| Podaci o radnom mestu | Koje poslove je zaposleni obavljao i koliko dugo. | Poslodavac, kadrovska služba i neposredni rukovodilac. |
| Dokaz o izloženosti | Intenzitet, trajanje i vrstu štetnosti. | Poslodavac, služba bezbednosti na radu, ovlašćena organizacija. |
| Izveštaj o profesionalnom oboljenju | Službeni dokument kojim se slučaj uvodi u postupak. | Poslodavac i zdravstvena ustanova. |
Šta treba da uradi zaposleni kada sumnja na profesionalnu bolest?
Zaposleni ne treba da čeka da se stanje pogorša. Prvi korak je odlazak lekaru i objašnjenje da postoji sumnja da je bolest povezana sa poslom. Važno je da zaposleni lekaru jasno navede koje poslove obavlja, koliko dugo radi na tim poslovima i kojim štetnostima je bio izložen.
Zaposleni treba da sačuva svu medicinsku dokumentaciju. To obuhvata nalaze specijalista, rezultate snimanja, laboratorijske nalaze, izveštaje medicine rada, doznake, otpusne liste i preporuke lekara. Svaki dokument može imati značaj ako se kasnije pokrene postupak priznavanja profesionalne bolesti.
Dobro je da zaposleni zatraži od poslodavca podatke koji se odnose na radno mesto. To mogu biti opis poslova, ugovor o radu, aneksi ugovora, evidencije o rasporedu, obuke iz bezbednosti i zdravlja na radu, podaci o zaštitnoj opremi i dokumentacija o proceni rizika.
Šta mora da uradi poslodavac?
Poslodavac ima obavezu da vodi računa o bezbednosti i zdravlju na radu.
Važeći Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu uređuje mere prevencije, obaveze poslodavca, prava i obaveze zaposlenih, obuku, evidencije i nadzor.
Kada postoji profesionalno oboljenje, poslodavac ne sme da posmatra slučaj kao običnu privatnu bolest zaposlenog. Potrebno je da sarađuje u postupku, dostavi tačne podatke o radnom mestu i popuni propisani izveštaj kada za to postoje uslovi.
Poslodavac posebno treba da ima urednu dokumentaciju o proceni rizika, sprovedenoj obuci, izdatoj zaštitnoj opremi, zdravstvenim pregledima zaposlenih i merama koje su preduzete radi smanjenja rizika. Ako te dokumentacije nema, dokazivanje može biti složenije i za zaposlenog i za poslodavca.
Izveštaj o profesionalnom oboljenju
Postupak ne može biti uredan bez izveštaja o profesionalnom oboljenju. Pravilnik koji uređuje sadržaj i način izdavanja izveštaja propisuje da izveštaj o profesionalnom oboljenju sadrži podatke o poslodavcu, licu za bezbednost i zdravlje na radu, zaposlenom, neposrednom rukovodiocu, radnom mestu, poslovima, vremenu provedenom na tim poslovima, vrsti profesionalnog oboljenja i merama bezbednosti koje su primenjivane.
Isti pravilnik o izveštaju o povredi na radu, profesionalnom oboljenju i oboljenju u vezi sa radom predviđa i nalaz i mišljenje zdravstvene ustanove koja je utvrdila postojanje profesionalnog oboljenja. Izveštaj se popunjava u više primeraka i dostavlja nadležnoj filijali zdravstvenog osiguranja.
Koja dokumentacija je neophodna?
Najvažnija dokumentacija razlikuje se od slučaja do slučaja.
| Vrsta bolesti | Posebno važni dokazi |
| Oštećenje sluha zbog buke | Merenje buke, radno mesto, trajanje izloženosti, audiometrijski nalazi. |
| Bolesti pluća zbog prašine ili vlakana | Merenja u radnoj sredini, specijalistički nalazi, snimanja, spirometrija. |
| Trovanja hemijskim materijama | Dokaz o radu sa materijom, bezbednosni listovi, laboratorijski nalazi, klinička slika. |
| Kožne bolesti | Kontakt sa hemikalijama, dermatološki nalazi, alergološka testiranja. |
| Maligne bolesti povezane sa radom | Dokaz o izloženosti kancerogenim agensima, dužina izloženosti, onkološka dokumentacija. |
Razlika između profesionalne bolesti i bolesti u vezi sa radom
Profesionalna bolest i bolest u vezi sa radom nisu isto. Profesionalna bolest je bolest koja je propisana listom i koja ispunjava uslove za priznavanje.
Bolest u vezi sa radom može biti bolest na koju su uslovi rada uticali, ali koja ne mora ispunjavati stroge uslove za profesionalnu bolest.
Ta razlika je važna zbog prava zaposlenog. Profesionalna bolest ima poseban status u postupku ostvarivanja prava iz zdravstvenog, penzijskog i invalidskog osiguranja.
Bolest u vezi sa radom može biti važna za procenu radne sposobnosti i organizaciju rada, ali njen pravni položaj nije isti.
Razlika između profesionalne bolesti i povrede na radu
Povreda na radu obično nastaje naglo. Primeri su pad, posekotina, udar, prelom ili povreda nastala tokom obavljanja posla. Profesionalna bolest se najčešće razvija postepeno. Nastaje zbog dužeg uticaja štetnosti na radnom mestu.
Zbog toga se i dokazivanje razlikuje. Kod povrede na radu važni su vreme, mesto i okolnosti događaja.
Kod profesionalne bolesti važni su radna istorija, trajanje izloženosti, zdravstveni pregledi i stručna medicinska ocena.
Koja prava zaposleni može ostvariti?
Ako se profesionalna bolest prizna, zaposleni može imati pravo na naknadu zarade tokom privremene sprečenosti za rad, prava iz zdravstvenog osiguranja, prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i pravo da traži naknadu štete ako postoje uslovi za odgovornost poslodavca.
Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja uređuje Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Značaj profesionalne bolesti može se pojaviti kod invalidnosti, telesnog oštećenja i drugih prava koja zavise od zdravstvenog stanja i uzroka nastanka oštećenja.
Naknada štete je posebno pitanje. Zaposleni može tražiti naknadu ako postoji šteta, uzročna veza i odgovornost poslodavca ili drugog lica.
To se ne dokazuje samo medicinskim nalazom. Potrebno je utvrditi šta je poslodavac preduzeo, koje mere nije preduzeo i da li je propust doprineo nastanku bolesti.
Šta ako poslodavac odbija da sarađuje?
U praksi se može dogoditi da poslodavac ne želi da prizna da bolest ima veze sa radom. Može odlagati dostavljanje dokumentacije, osporavati izloženost ili tvrditi da je bolest nastala iz drugih razloga. Takva situacija ne znači da zaposleni treba da odustane.
Zaposleni treba da prikupi medicinsku dokumentaciju, pisane dokaze o poslovima koje je obavljao i sve dokaze koji pokazuju uslove rada. Korisni mogu biti ugovor o radu, aneksi, raspored rada, rešenja o raspoređivanju, obuke iz bezbednosti i zdravlja na radu, nalazi medicine rada i iskazi svedoka.
Ako poslodavac ne postupi po zakonskim obavezama, zaposleni se može obratiti nadležnim organima i zatražiti stručnu pravnu pomoć. Kod težih slučajeva, posebno kada postoje trajne posledice po zdravlje, preporučljivo je da se slučaj ne vodi usmeno i neformalno, već kroz dokumentovan postupak.
Najčešće greške zaposlenih u dokazivanju
- Prekasno se javljaju lekaru.
- Ne navode lekaru koje poslove obavljaju i kojim štetnostima su izloženi.
- Ne čuvaju medicinsku dokumentaciju.
- Ne traže podatke o radnom mestu i proceni rizika.
- Mešaju profesionalnu bolest, povredu na radu i običnu bolest.
- Oslanjaju se samo na usmene razgovore sa poslodavcem.
- Ne proveravaju da li je bolest na važećoj listi profesionalnih bolesti.
Česta pitanja
Zaključak
Profesionalna bolest se ne priznaje samo na osnovu osećaja zaposlenog da se razboleo zbog posla. Potrebno je da bolest bude obuhvaćena važećom listom, da postoji odgovarajuće radno mesto i da se dokaže izloženost štetnosti koja je mogla da dovede do bolesti.
Najvažniji dokazi su medicinska dokumentacija, nalaz medicine rada, podaci o radnom mestu, akt o proceni rizika, dokazi o izloženosti i pravilno popunjen izveštaj o profesionalnom oboljenju. Zaposleni treba da reaguje na vreme, a poslodavac mora da ima urednu dokumentaciju i da sprovodi mere bezbednosti i zdravlja na radu.
Kada se postupak vodi uredno i uz potpunu dokumentaciju, lakše se utvrđuje da li se radi o profesionalnoj bolesti, bolesti u vezi sa radom ili zdravstvenom problemu koji nema neposrednu vezu sa poslom. To je ključno za zaštitu prava zaposlenog i za pravilno postupanje poslodavca.
