Ugovor o poklonu – sve što trebate znati pre potpisivanja

Ugovor o poklonu koristi se za prenos imovine bez naknade.

Najčešće se zaključuje kod prenosa nekretnina između članova porodice, ali se može odnositi i na novac, pokretne stvari, imovinska prava ili druge imovinske koristi.

Ugovor proizvodi pravno dejstvo za života ugovornih strana, ali može imati posledice i u naslednom postupku.

Pre potpisivanja treba proveriti poslovnu sposobnost, predmet poklona, poreske obaveze, overu, upis u katastar i mogućnost raskida.

Ko može zaključiti ugovor o poklonu?

Pre nego što se ugovor potpiše, važno je utvrditi da li obe strane mogu da učestvuju u ovom pravnom poslu. Kod ugovora o poklonu najviše se proverava položaj poklonodavca, jer on raspolaže svojom imovinom bez naknade.

Ugovor o poklonu mogu zaključiti fizička i pravna lica. Poklonodavac mora biti punoletan, poslovno sposoban i vlasnik imovine koju poklanja.

Mora imati više od 18 godina i sposobnost da samostalno preduzima pravne radnje.

Za poklonodavca su posebno važna tri uslova:

• da ima pravo svojine na imovini koju poklanja;
• da može samostalno da izrazi pravno relevantnu volju;
• da poklon ne daje pod pritiskom, prevarom ili zabludom.

Poklonoprimac ne mora biti poslovno sposoban. Poklon može primiti i maloletno lice, ali tada ugovor u njegovo ime potpisuje zakonski zastupnik.

Ako poklon uključuje obavezu ili protivčinidbu maloletnog poklonoprimca, može biti potrebna saglasnost roditelja ili staratelja.

Kod starijih ili zdravstveno osetljivih poklonodavaca preporučljivo je pribaviti dokaz o poslovnoj sposobnosti, kako bi se smanjio rizik kasnijeg osporavanja ugovora.

Poklonoprimac ima pravo da odbije poklon. Bez prihvatanja poklona ugovor ne proizvodi pravno dejstvo.

Šta može biti predmet ugovora o poklonu?

Ugovor o poklonu ne odnosi se samo na nekretnine, iako su one najčešći razlog za njegovo zaključivanje. Predmet može biti svaka imovina ili imovinsko pravo koje je dozvoljeno preneti na drugo lice.

Predmet ugovora o poklonu mogu biti pokretne stvari, nepokretnosti, novac, štedni ulozi, depoziti u banci, novčana potraživanja i određena imovinska prava.

Kod nepokretnosti, predmet poklona mogu biti stan, kuća, zemljište, garaža, poslovni prostor ili suvlasnički udeo. Predmet mogu biti i prava kao što su pravo potraživanja, autorsko pravo ili pravo plodouživanja.

Poklon može biti i oproštaj duga ili druga imovinska korist koja uvećava imovinu poklonoprimca.

Kod određivanja predmeta poklona treba obratiti pažnju na sledeće:

• stvar ili pravo mora biti podobno za prenos;
• poklonodavac mora imati ovlašćenje da njime raspolaže;
• prenos ne sme povrediti prava trećih lica.

Predmet poklona mora biti u pravnom prometu. Ne može se pokloniti tuđa stvar, niti se poklon može učiniti na štetu trećeg lica.

Kod nekretnina predmet mora biti precizno opisan prema podacima iz katastra: adresa, površina, broj parcele, list nepokretnosti i udeo u svojini.

Bitni elementi ugovora o poklonu

Da bi ugovor o poklonu bio pravno siguran, nije dovoljno samo navesti ko kome nešto poklanja. Ugovor treba da pokaže jasnu nameru darivanja, prihvatanje poklona i, kod nepokretnosti, osnov za upis prava svojine u katastar.

Namera darivanja

Mora postojati jasna volja poklonodavca da imovinu prenese bez naknade. Ta volja se naziva namera darivanja, odnosno animus donandi.

Namera darivanja ne pretpostavlja se, već treba da bude izričito navedena u ugovoru. Besteretnost je bitan element ugovora o poklonu, zbog čega ovaj ugovor ne treba koristiti za prikrivanje kupoprodaje.

U praksi je važno da ugovor jasno razdvoji poklon od drugih pravnih poslova, naročito kada se prenosi vredna imovina. Ako postoji stvarna cena, protivusluga ili prikriveni dogovor o plaćanju, ugovor o poklonu nije odgovarajući oblik.

Prihvatanje poklona

Poklon nije jednostrana odluka poklonodavca. Da bi ugovor proizvodio pravno dejstvo, poklonoprimac mora pokazati da poklon prihvata.

Poklonoprimac mora izričito prihvatiti poklon. Kod nekretnina se prihvatanje najčešće potvrđuje potpisivanjem ugovora.

Ako nad predmetom poklona pravo ima i treće lice, potrebna je njegova saglasnost.

Dozvola za upis u katastar

Kod poklona nepokretnosti posebno je važno da ugovor bude podoban za upis prava svojine. Zato se u ugovor unosi izjava poklonodavca kojom dozvoljava da se poklonoprimac upiše kao vlasnik.

Kod poklona nepokretnosti ugovor treba da sadrži saglasnost poklonodavca da se poklonoprimac može upisati kao vlasnik u katastar. Bez ove klauzule mogu nastati problemi prilikom upisa prava svojine.

Ova dozvola treba da bude jasna, bez dodatnih uslova koji bi mogli da spreče uknjižbu. Posebno je važno da se podaci u ugovoru poklapaju sa katastarskim podacima.

Vlasništvo na nepokretnosti ne nastaje samim potpisivanjem ugovora, već tek upisom u katastar.

Šta proveriti pre potpisivanja?

Najveći rizici kod ugovora o poklonu nastaju kada se ugovor potpiše pre nego što se proveri pravno stanje imovine. To je naročito važno kod nekretnina, jer poklonoprimac može steći imovinu sa teretima, ograničenjima ili nerešenim vlasničkim odnosima.

Vlasništvo i katastar

Pre potpisivanja treba proveriti da li je poklonodavac upisan kao vlasnik, da li su podaci o nepokretnosti tačni i da li je objekat uknjižen i legalizovan.

Provera treba da obuhvati podatke koji direktno utiču na mogućnost overe i kasnijeg upisa:

• ime vlasnika i obim njegovog prava;
• tačan opis nepokretnosti;
• postojanje objekta u katastru;
• usklađenost površine, parcele i lista nepokretnosti sa ugovorom.

Ako postoji neslaganje između stvarnog i katastarskog stanja, to može sprečiti overu ugovora ili kasniji upis poklonoprimca u katastar.

Pre izrade ugovora preporučljivo je proveriti pravno stanje nekretnine. U praksi ovaj korak često radi advokat.

Tereti i ograničenja

Pravno stanje nepokretnosti ne zavisi samo od toga ko je upisan kao vlasnik. Čak i kada je vlasništvo jasno, na imovini mogu postojati tereti i ograničenja koja utiču na poklonoprimca.

Treba proveriti da li na nepokretnosti postoji hipoteka, dug, zabeležba, zabrana raspolaganja, sudski spor, pravo plodouživanja, pravo stanovanja ili drugo pravo trećeg lica.

Ugovor ne treba potpisivati dok se ne razjasni pravno stanje imovine.

Poklonodavac nakon prenosa gubi kontrolu nad imovinom, pa je pravna provera pre potpisivanja ključna.

Bračna tekovina

Kod imovine stečene tokom braka nije uvek dovoljno gledati samo ko je upisan u katastru. Ako je imovina bračna tekovina, drugi supružnik može imati prava na toj imovini, čak i ako nije formalno upisan kao vlasnik.

Treba utvrditi da li je imovina stečena u braku. Ako jeste, može biti potrebna saglasnost supružnika, čak i kada je samo jedan supružnik upisan kao vlasnik.

Ako na predmetu poklona postoje prava trećih lica, ta prava treba rešiti pre potpisivanja ugovora.

Naslednici i nužni deo

Ugovor o poklonu proizvodi dejstvo za života poklonodavca, ali se njegove posledice mogu javiti i kasnije, u ostavinskom postupku. To je posebno važno kod poklona velike vrednosti.

Poklon može biti osporavan ako povređuje prava nužnih naslednika. Poklonjena nekretnina može se uzeti u obzir u ostavinskom postupku i uticati na raspodelu imovine.

Ovo je posebno važno kada roditelj poklanja nekretninu samo jednom detetu. Naslednici mogu tražiti nužni deo i nakon što je poklon već realizovan.

Pre poklanjanja vredne imovine korisno je sagledati porodične i naslednopravne posledice, naročito ako poklon značajno umanjuje buduću zaostavštinu.

Porez na poklon

Poreske obaveze zavise od vrednosti poklona, vrste imovine i srodstva između poklonodavca i poklonoprimca. Zato pitanje poreza treba proveriti pre overe ugovora, a ne tek nakon što je poklon već prenet.

Porez na poklon najčešće plaća poklonoprimac. Sticanje poklona treba prijaviti Poreskoj upravi u roku od 30 dana od prijema poklona, bez obzira na to da li vrednost poklona prelazi 100.000 dinara.

Poreska osnovica je tržišna vrednost poklonjene imovine, koju utvrđuje Poreska uprava.

Pokloni vrednosti preko 100.000 dinara podležu oporezivanju, osim ako postoji zakonsko oslobođenje.

Poreski tretman najčešće zavisi od stepena srodstva:

• naslednici prvog reda, kao što su deca i supružnik, oslobođeni su poreza na poklon;
• naslednici drugog reda, kao što su roditelji, braća i sestre, najčešće plaćaju porez po stopi od 1,5%;
• lica koja nisu u bliskom srodstvu, kao i naslednici trećeg i daljeg reda, najčešće plaćaju porez po stopi od 2,5%.

Naslednici drugog reda mogu biti oslobođeni poreza ako su najmanje godinu dana pre prijema poklona živeli u istom domaćinstvu sa poklonodavcem.

Ako poklonoprimac ima osnov za oslobođenje ili umanjenje poreza, treba da dostavi dokaz o srodstvu ili drugi odgovarajući dokaz Poreskoj upravi.

Overa ugovora i upis u katastar

Kod poklona nepokretnosti forma ugovora ima presudan značaj. Usmeni dogovor ili neoveren dokument nisu dovoljni za prenos prava svojine na stanu, kući, zemljištu ili drugoj nepokretnosti.

Ugovor o poklonu nepokretnosti mora biti u pisanoj formi i overen kod javnog beležnika. Notar je najčešće nadležan prema mestu gde se nepokretnost nalazi.

Spisak javnobeležničkih kancelarija dostupan je na sajtu Ministarstva pravde.

Overom se potvrđuju identitet i volja ugovornih strana. Ugovor se obično štampa u više istovetnih primeraka, kako bi ugovorne strane i nadležni organi imali svoj primerak.

Nakon overe potrebno je sprovesti upis prava svojine u katastar. Tek upisom u katastar poklonoprimac postaje vlasnik nepokretnosti.

Iako nema kupoprodajne cene, treba računati na prateće troškove:

• izradu ili pregled ugovora;
• notarske takse;
• administrativne takse za katastar;
• porez, ako postoji poreska obaveza.

Može li se ugovor o poklonu raskinuti?

Ugovor o poklonu nije lako poništiti samo zato što se jedna strana predomislila. Raskid je moguć, ali po pravilu samo ako postoji saglasnost obe strane ili zakonom priznati razlog za sudski postupak.

Ugovor o poklonu može se raskinuti sporazumno ako se obe strane saglase. Raskid je moguć i sudskim putem u posebnim slučajevima.

Opoziv, odnosno raskid zbog povrede, može se tražiti u roku od 3 godine od dana kada je povreda učinjena, uz pokretanje sudskog postupka.

U ugovor se mogu uneti klauzule o uslovima korišćenja poklona, ograničenjima i pravu poklonodavca da traži povraćaj poklona.

Gruba neblagodarnost

Jedan od razloga za raskid može biti ponašanje poklonoprimca koje je ozbiljno usmereno protiv poklonodavca. Ne radi se o običnom neslaganju, već o ponašanju koje ima naročitu težinu.

Poklonodavac može tražiti raskid ako se poklonoprimac prema njemu ponaša naročito teško i neprihvatljivo.

Primeri uključuju ugrožavanje života, tela, časti, slobode, imovine, zdravlja ili dostojanstva poklonodavca.

Obične porodične svađe, povremeni konflikti ili sporadična grubost uglavnom nisu dovoljan razlog za raskid.

Osiromašenje poklonodavca

Raskid može doći u obzir i kada se imovno stanje poklonodavca posle poklona ozbiljno pogorša. Ovaj osnov ne postoji zbog svake finansijske teškoće, već samo kada su ugrožene osnovne životne potrebe.

Ako poklonodavac nakon poklona zapadne u tešku materijalnu situaciju, u određenim slučajevima može tražiti vraćanje poklona.

Osiromašenje mora biti ozbiljno, odnosno takvo da poklonodavac nema najnužnija sredstva za život ili za izdržavanje lica o kojima se brine.

Neispunjenje naloga

Poklon može biti dat uz određenu obavezu poklonoprimca. Takav poklon treba jasno urediti u ugovoru, jer od preciznosti odredbi zavisi da li se kasnije može tražiti povraćaj poklona.

Ako je poklon dat uz određenu obavezu, a poklonoprimac je ne ispuni, to može biti osnov za raskid.

Poklon sa nalogom podrazumeva da poklonodavac unapred navede uslove ili smernice za korišćenje poklona. Nepoštovanje takvih klauzula može otvoriti pitanje povraćaja poklona.

Zaključak

Ugovor o poklonu je praktičan način prenosa imovine bez naknade, ali ga ne treba potpisivati bez prethodne provere.

Najvažnije je proveriti vlasništvo, terete, poreske obaveze, naslednopravne posledice i uslove za upis u katastar.

Poklonodavac nakon prenosa gubi kontrolu nad imovinom, dok poklon može kasnije uticati na ostavinski postupak i prava naslednika.

Kod poklona nekretnine preporučljivo je da ugovor pripremi ili pregleda advokat, da se overi kod notara i da se sprovede upis u katastar.