Trudničko bolovanje je privremena sprečenost za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, i ne treba ga mešati sa porodiljskim odsustvom.
Otvara se kada lekar proceni da trudnica ne može da nastavi da radi bez rizika po svoje zdravlje ili tok trudnoće.
Naknada tokom trudničkog bolovanja iznosi 100% od osnova za naknadu zarade. Ipak, to ne znači da će svaka trudnica svakog meseca dobiti isti neto iznos kao kada je radila.
Visina isplate zavisi od prosečne zarade pre otvaranja bolovanja, načina obračuna, toga ko finansira naknadu, broja radnih sati u mesecu i uredno dostavljene dokumentacije.
Zato se u praksi često dešava da dve trudnice imaju različite iznose naknade, iako obe imaju pravo na 100% osnova.
Ko isplaćuje naknadu
Prvih 30 dana trudničkog bolovanja naknadu isplaćuje poslodavac iz svojih sredstava. To znači da se u tom početnom periodu obračun vrši kod poslodavca, prema pravilima koja važe za naknadu zarade za privremenu sprečenost za rad.
Od 31. dana bolovanja sredstva obezbeđuje RFZO. Tada se naknada ne finansira samo iz jednog izvora:
- 65% naknade ide iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja;
- 35% naknade ide iz budžeta Republike Srbije.
Ipak, iako sredstva od 31. dana obezbeđuje RFZO, trudnici novac i dalje tehnički isplaćuje poslodavac.
Poslodavac podnosi zahtev za refundaciju, dostavlja potrebnu dokumentaciju i nakon prenosa sredstava vrši isplatu zaposlenoj.
Zbog toga je važno da poslodavac na vreme preda dokumentaciju. Ako zahtev nije uredan, ako nedostaju doznake ili ako se dokumentacija kasno prosledi, isplata može kasniti iako trudnica ima pravo na naknadu.
Prosečna zarada kao glavni faktor
Najvažniji faktor koji utiče na visinu naknade jeste prosečna zarada ostvarena u prethodnih 12 mesec i pre meseca u kom je otvoreno trudničko bolovanje. Na osnovu tog proseka se formira osnovica, a zatim se od nje obračunava naknada.
Naknada iznosi 100% od osnova, ali se osnovica ne računa potpuno isto za prvih 30 dana i za period od 31. dana bolovanja.
Kod prvih 30 dana posmatra se zarada kod trenutnog poslodavca. Kod bolovanja od 31. dana računa se zarada ostvarena kod svih poslodavaca u prethodnih 12 meseci. To je posebno važno za trudnice koje su u tom periodu menjale posao.
Razlika se najlakše vidi kroz osnovna pravila obračuna:
- za prvih 30 dana gleda se zarada kod poslodavca kod kog je trudnica zaposlena kada otvori bolovanje;
- od 31. dana RFZO uzima u obzir zarade kod svih poslodavaca u prethodnih 12 meseci;
- meseci bez zarade mogu smanjiti osnovicu, naročito ako je trudnica ranije imala zaradu veću od minimalne.
Ako zaposlena nije imala zaradu svih 12 meseci, to može uticati na konačan iznos. U zavisnosti od perioda bolovanja i načina finansiranja, za mesece bez zarade mogu se primeniti posebna pravila, uključujući obračun prema minimalnoj zaradi.
Prvih 30 dana bolovanja
U prvih 30 dana trudničkog bolovanja naknadu isplaćuje poslodavac. Osnovica se računa prema prosečnoj zaradi koju je trudnica ostvarila kod trenutnog poslodavca u poslednjih 12 meseci pre meseca otvaranja bolovanja.
Ako je trudnica u prethodnih 12 meseci radila i kod drugih poslodavaca, te zarade se ne uzimaju u obzir za ovaj deo bolovanja. Gleda se samo zarada kod poslodavca kod kog je zaposlena u trenutku otvaranja bolovanja.
Ako trudnica nije radila svih 12 meseci kod tog poslodavca, osnovica se računa prema periodu u kojem je efektivno radila. Dakle, ne mora da postoji punih 12 meseci rada kod istog poslodavca da bi se naknada obračunala, ali kraći period rada može uticati na prosek.
Kod ovog obračuna nije dovoljno gledati samo ukupan iznos isplata. Posebno se izuzimaju periodi kada trudnica nije efektivno radila:
- sati bolovanja;
- sati plaćenog odsustva;
- sati godišnjeg odmora;
- druga odsustva za koja je isplaćena naknada zarade.
Praktično, obračun se zasniva na zaradi za efektivno provedene sate rada. Sabira se zarada iz relevantnog perioda, deli se sa brojem efektivnih sati rada, a zatim se tako dobijeni iznos množi brojem sati odsustva u konkretnom mesecu.
Zato iznos može varirati po mesecima. Ako jedan mesec ima više radnih sati, obračun može biti drugačiji nego u mesecu sa manjim brojem radnih dana, iako je osnovica ista.
Od 31. dana bolovanja
Od 31. dana trudničkog bolovanja naknadu obezbeđuje RFZO. U ovom periodu se osnovica računa šire, jer se uzimaju u obzir zarade ostvarene kod svih poslodavaca u prethodnih 12 meseci, a ne samo kod trenutnog poslodavca.
Ovo pravilo je važno za trudnice koje su promenile posao pre otvaranja bolovanja. Zarada kod prethodnog poslodavca može ući u obračun za period od 31. dana, iako nije ulazila u obračun za prvih 30 dana.
Ako trudnica nije imala svih 12 zarada u prethodnom periodu, za mesece u kojima nije radila računa se zakonom garantovana minimalna zarada za taj mesec.
To znači da prazni meseci ne ostaju bez ikakve vrednosti u obračunu, ali mogu smanjiti prosek ako je prethodna zarada bila veća od minimalca.
Kod RFZO obračuna posebno su važna tri slučaja:
- ako je trudnica menjala poslodavca, računaju se zarade kod svih poslodavaca u posmatranih 12 meseci;
- ako je imala pojedine mesece bez zarade, za te mesece se računa minimalna zarada;
- ako nije imala nijednu zaradu u prethodnih 12 meseci, naknada se isplaćuje u visini minimalne zarade.
RFZO isplaćuje obračunate naknade najkasnije u roku od 30 dana od podnošenja zahteva za refundaciju, i to na namenski račun poslodavca za bolovanja. Nakon toga poslodavac treba da izvrši isplatu trudnici.
Zbog ovog postupka, kašnjenje najčešće nije vezano za samo pravo na naknadu, već za proceduru. Potrebno je da poslodavac dostavi uredan zahtev, obračun i prateću dokumentaciju.
Šta ulazi u obračun
U osnovicu za naknadu ulaze primanja iz radnog odnosa koja imaju karakter zarade. To znači da se ne posmatra samo osnovna plata, već i druga primanja koja su isplaćena kao deo zarade.
U obračun mogu ulaziti sledeće stavke:
- osnovna zarada;
- topli obrok i regres;
- uvećanja zarade;
- stimulacije;
- bonusi;
- nagrade po osnovu uspeha poslodavca.
Uvećanja zarade mogu biti značajna ako ih je trudnica imala u periodu koji ulazi u prosek. Tu mogu spadati rad na praznik, prekovremeni rad, noćni rad i minuli rad, ako su isplaćeni kao deo zarade.
Zbog toga trudnica koja je u prethodnih 12 meseci imala dodatke na zaradu može imati veću osnovicu od trudnice koja je primala samo osnovnu zaradu.
Naravno, sve zavisi od toga kako su ta primanja evidentirana i da li imaju karakter zarade.
Ovo je jedan od razloga zašto se neto iznos tokom trudničkog bolovanja ne može proceniti samo na osnovu poslednje plate. Potrebno je gledati ceo period koji ulazi u obračun.
Šta ne ulazi u obračun
U osnovicu uglavnom ne ulaze primanja koja nemaju karakter zarade. To su isplate koje zaposleni može dobiti od poslodavca, ali se ne tretiraju kao redovna zarada za rad.
U obračun se najčešće ne uključuju sledeća primanja:
- učešće u dobiti;
- jubilarne nagrade;
- solidarna pomoć;
- putni troškovi;
- troškovi službenog puta u zemlji i inostranstvu;
- naknada smeštaja i ishrane za rad na terenu;
- naknade pogrebnih usluga.
Ove stavke mogu povećati ukupna primanja zaposlenog u nekom mesecu, ali ne moraju povećati osnovicu za trudničko bolovanje.
Zato iznos koji je trudnica primila na račun u prethodnim mesecima nije uvek isti kao iznos koji ulazi u obračun.
Za prvih 30 dana bolovanja postoji dodatno pravilo. Ne računaju se naknade zarade za odsustva, poput bolovanja, plaćenog odsustva i godišnjeg odmora.
To znači da se za taj period posmatra zarada za efektivan rad, a ne svaka isplata koju je zaposlena imala.
Zbog toga je važno razlikovati zaradu od drugih naknada i isplata. Nisu sva primanja sa platne liste deo osnovice za trudničko bolovanje.
Zaključak
Na visinu plate tokom trudničkog bolovanja najviše utiču prosečna zarada u prethodnih 12 meseci, način finansiranja naknade, rad kod jednog ili više poslodavaca, broj meseci u kojima je trudnica imala zaradu i vrsta primanja koja ulaze u obračun.
Pored toga, važni su broj radnih sati u konkretnom mesecu, uredno dostavljene doznake i dokumentacija koju poslodavac predaje za refundaciju. Naknada iznosi 100% od osnova, ali osnovica zavisi od prethodnih zarada i pravila obračuna.
Zato trudničko bolovanje ne mora uvek značiti isti iznos kao redovna plata. Ako je dokumentacija potpuna i zahtev predat na vreme, isplata bi trebalo da teče uredno.
Ako dokumentacija kasni ili nije potpuna, može doći do kašnjenja, posebno kod naknade koju obezbeđuje RFZO od 31. dana bolovanja.
