Ugovor o radu, honorar, autorski ugovor – šta se i kada isplati

Prilikom angažovanja nove osobe, poslodavac mora da odluči koji ugovor odgovara poslu koji će ona obavljati. Ta odluka utiče na troškove firme, neto naknadu angažovanog lica i prava koja proizlaze iz njihovog odnosa.

Ugovor o radu odgovara poslovima koji imaju karakter zaposlenja, ugovor o delu zakonom dozvoljenim samostalnim poslovima van delatnosti poslodavca, a autorski ugovor stvaranju ili korišćenju originalnog autorskog dela. Finansijska isplativost zavisi od visine naknade, poreza, doprinosa i statusa obaveznog socijalnog osiguranja.

Posebno je važno razlikovati honorar od vrste ugovora. Honorar označava naknadu za obavljeni posao, ali sam po sebi ne predstavlja poseban pravni osnov angažovanja.

Šta treba znati pre izbora ugovora?

• Ugovor o radu obezbeđuje zakonom propisana prava zaposlenog.
• Ugovor o delu ima ograničenu primenu prema članu 199. Zakona o radu.
• Autorski ugovor zahteva delo koje ispunjava uslove autorskopravne zaštite.
• Jednaka bruto naknada ne znači jednak neto iznos.
• Status osiguranja primaoca može značajno promeniti obračun honorara.

Ugovor o radu – kada je opravdan veći trošak poslodavca?

Ugovor o radu koristi se za zasnivanje radnog odnosa. Zaposleni obavlja ugovorene poslove u okviru organizacije poslodavca i ostvaruje prava propisana zakonom.

Zamislite firmu koja angažuje administrativnog radnika. Osoba svakodnevno obrađuje dokumentaciju, vodi evidencije i komunicira sa klijentima prema dogovorenom rasporedu.

Takav posao ima karakteristike redovnog zaposlenja.

Prema Zakonu o radu, članovima 30–33, ugovorom o radu uređuju se poslovi, mesto rada, zarada, radno vreme i drugi uslovi zaposlenja.

Zaposleni ostvaruje prava na godišnji odmor, odgovarajuću zaradu, naknade i zaštitu pri prestanku radnog odnosa, u skladu sa zakonom.

Poslodavac, sa druge strane, ima obaveze u vezi sa prijavom na socijalno osiguranje, evidencijama i obračunom zarade.

Koliko košta bruto plata od 100.000 dinara?

Za obračun u 2026. godini koristiću bruto 1 zaradu od 100.000 dinara.

Pretpostavke su puno radno vreme, pun mesečni obračun, bez posebnih poreskih olakšica i dodatnih obustava.

Mesečni neoporezivi iznos iznosi 34.221 dinar. Porez na zaradu obračunava se po stopi od 10%, doprinosi zaposlenog iznose ukupno 19,90%, a doprinosi poslodavca 15,15%.

Izvor poreskih parametara: neoporezivi iznos za 2026. godinu. Obračun je ilustrativan i ne uključuje posebne olakšice, naknade prevoza ni druge moguće troškove poslodavca.

Dakle, zaposlenom ostaje nešto više od 73.500 dinara, a osnovni trošak zarade za poslodavca iznosi 115.150 dinara.

To nije razlog da se ugovor o radu automatski smatra najskupljim rešenjem. Potrebno je uzeti u obzir i prava zaposlenog, kontinuitet poslovanja i mogućnost da firma dugoročno računa na određenu osobu.

Poslodavac može pod zakonskim uslovima ugovoriti i probni rad. On nije neplaćeni period, već deo radnog odnosa. Više o tome nalazi se u tekstu koliko traje probni rad.

Ugovor o delu – kada honorarni angažman ima smisla?

Knjiški moljac obrazlaže temu ugovorao delu.

Ugovor o delu često se razmatra kada firmi nije potreban stalno zaposleni radnik, već određeni rezultat.

Ipak, njegova primena nije neograničena.

Član 199. Zakona o radu predviđa mogućnost zaključenja ugovora o delu za samostalnu izradu ili opravku stvari, odnosno samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla van delatnosti poslodavca. Posebno su uređena određena angažovanja u oblasti umetnosti i kulture.

Recimo da trgovinsko preduzeće angažuje stručnjaka za jednokratnu izradu elaborata van svoje delatnosti.

Takav angažman može odgovarati ugovoru o delu ako su ispunjeni zakonski uslovi.

Drugačije je kada ista firma angažuje osobu da svakodnevno radi u prodavnici, prema rasporedu i uputstvima nadređenog. Naziv „honorarni saradnik“ ne menja stvarnu prirodu posla.

Obračun ugovora o delu na 100.000 dinara

Kod odgovarajućih ostalih prihoda, u koje spada naknada po ugovoru o delu, mogu se priznati normirani troškovi od 20%.

Za ilustrativni obračun pretpostavimo da domaća firma isplaćuje naknadu osobi koja je već obavezno zdravstveno osigurana po drugom osnovu.

Pod pretpostavljenim uslovima osnovni trošak isplatioca iznosi 100.000 dinara.

Ako primalac nije zdravstveno osiguran po drugom osnovu, obračun se menja. U pojednostavljenom primeru dodatni doprinos od 10,3% na odgovarajuću osnovicu iznosio bi 8.240 dinara, pa bi neto naknada bila 56.560 dinara.

Navedeni iznosi nisu univerzalni. Potrebno je proveriti tačan status osiguranja, propisane osnovice i poresku klasifikaciju prihoda.

Važna razlika: Ugovor o delu sam po sebi ne obezbeđuje godišnji odmor, naknadu zarade tokom bolovanja i ostala prava iz radnog odnosa.

Zato niži trošak isplatioca ne treba posmatrati odvojeno od pravnog položaja angažovane osobe.

Autorski ugovor – kada originalno delo menja računicu?

Autorski ugovor koristi se kada posao podrazumeva stvaranje ili korišćenje dela koje uživa autorskopravnu zaštitu.

Originalni novinski tekst, književno delo, fotografija, ilustracija ili određeno softversko rešenje mogu ispunjavati te uslove.

Rutinsko unošenje podataka, administrativna obrada dokumentacije ili prepisivanje postojećeg sadržaja ne postaju autorska dela samo zato što zahtevaju intelektualni rad.

Prema Zakonu o autorskom i srodnim pravima, osnovni uslov je postojanje originalne duhovne tvorevine izražene u određenoj formi.

Prilikom ugovaranja treba jasno navesti predmet dela, naknadu i prava korišćenja koja autor ustupa naručiocu.

Koliko ostaje od autorskog honorara od 100.000 dinara?

Zakon o porezu na dohodak građana predviđa normirane troškove od 34%, 43% i 50%, prema kategoriji autorskog dela.

Za primer ću koristiti originalno književno ili publicističko delo koje ispunjava uslove za priznavanje normiranih troškova od 43%.

Pretpostavke su iste kao kod prethodnog honorarnog primera: domaća firma isplaćuje naknadu, a autor je već zdravstveno osiguran po drugom osnovu.

Normirani troškovi od 43% nisu poreska stopa. Oni predstavljaju priznato umanjenje bruto prihoda pre obračuna odgovarajućih obaveza.

Ako se za konkretno delo primenjuju normirani troškovi od 34% ili 50%, konačan rezultat biće drugačiji.

Nije opravdano zaključiti autorski ugovor samo zato što u određenom primeru donosi veći neto prihod.

Prvo mora postojati odgovarajući autorskopravni osnov.

Ugovor o radu, delo i autorski honorar – finansijsko poređenje

Prethodni proračuni pokazuju šta primalac dobija kada se za svaku vrstu angažovanja ugovori nominalni bruto iznos od 100.000 dinara.

Vrsta ugovora	Neto primaoca	Osnovni trošak isplatioca
Ugovor o radu	73.522,10 RSD	115.150 RSD
Ugovor o delu	64.800 RSD	100.000 RSD
Autorski ugovor (43% normiranih troškova)	74.920 RSD	100.000 RSD

Obračuni su ilustrativni. Kod honorarnih ugovora pretpostavljeno je zdravstveno osiguranje primaoca po drugom osnovu i odgovarajući poreski tretman.

Autorski ugovor u prikazanom primeru donosi 10.120 dinara više neto od ugovora o delu.

Ipak, ugovori nisu zamenljivi. Finansijski rezultat ima smisla tek nakon potvrde dozvoljenog pravnog osnova.

Šta ako firma ukupno može da izdvoji 100.000 dinara?

Ovde se računica menja.

Kod ugovora o radu treba krenuti od bruto 2 iznosa, jer firma raspolaže ukupnim budžetom od 100.000 dinara.

Uz doprinos poslodavca od 15,15%, bruto 1 zarada iznosi približno 86.843 dinara.

Posle osnovnog poreza i doprinosa, neto je približno 64.299 dinara.

Kod prethodno definisanih honorarnih primera ukupan iznos isplatioca od 100.000 dinara daje neto naknadu od 64.800 dinara po ugovoru o delu, odnosno 74.920 dinara po autorskom ugovoru sa normiranim troškovima od 43%.

Ovakvo poređenje je korisnije za poslodavca jer polazi od istog ukupnog budžeta.

Ipak, različita prava angažovanih lica i dalje ostaju važan deo odluke.

Tri primera koja pokazuju kada se koji ugovor koristi

Isti iznos naknade može se odnositi na potpuno različite poslove.

Posebno bih upozorila na situaciju u kojoj se posao obavlja van kancelarije.

Ako osoba redovno radi za poslodavca, činjenica da zadatke izvršava kod kuće nije dovoljan razlog za honorarni ugovor.

Više o organizaciji takvog rada možete pročitati u članku o prednostima rada od kuće.

Ne odlučuje mesto rada niti naziv naknade, već stvarna priroda pravnog odnosa.

Koju dokumentaciju treba proveriti pre isplate?

Poreska računica ne počinje unosom iznosa u kalkulator. Počinje proverom ugovora i podataka o angažovanom licu.

Uzmimo ilustrativan primer firme koja naručuje originalan tekst za 100.000 dinara.

Pre obračuna autorskog honorara potrebno je proveriti da li ugovor zaista obuhvata originalno delo, koja se prava korišćenja ustupaju i da li je iznos ugovoren kao bruto ili neto.

Zatim treba utvrditi status zdravstvenog osiguranja autora i odgovarajuću poresku kategoriju.

Za pravilnu isplatu preporučila bih sledeće provere:

1. Da li ugovor odgovara stvarnom poslu?
2. Da li postoji jasna bruto ili neto naknada?
3. Koji je osnov obaveznog socijalnog osiguranja primaoca?
4. Koja poreska stopa i normirani troškovi se primenjuju?
5. Kojom dokumentacijom se potvrđuje posao i njegov završetak?

Za obračun zarada, ugovorenih naknada i poreskih prijava može pomoći knjigovodstvena agencija Pitaj knjigovođu, koja pruža knjigovodstvenu podršku preduzetnicima i privrednim društvima. Ako postoji dilema o zakonitosti izabranog ugovora, potrebno je i odgovarajuće pravno mišljenje.

Dobro pripremljena dokumentacija smanjuje rizik od pogrešnih obračuna i naknadnih sporova.

Šta se na kraju najviše isplati?

Ugovor o radu, ugovor o delu i autorski ugovor imaju različitu namenu. Zato ne postoji jedan finansijski najpovoljniji ugovor za sve poslove.

Kod redovnog zaposlenja ključni su radnopravni položaj i prava zaposlenog. Kod ugovora o delu važni su zakonski uslovi za samostalan posao. Autorski ugovor zahteva originalno delo i pravilno uređena prava korišćenja.

Proračuni pokazuju koliko neto iznosi mogu da se razlikuju čak i kada je bruto naknada jednaka.

Pre potpisivanja bih prvo proverila koji ugovor zakon dopušta, zatim status osiguranja, a tek onda ukupne troškove i neto isplatu.

Takav redosled pruža mnogo pouzdaniju osnovu za odluku od jednostavnog poređenja poreskih stopa.