Invalidska penzija je pravo koje može da ostvari osiguranik kod koga je utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti.
To znači da osoba zbog zdravstvenog stanja više ne može da radi poslove na osnovu kojih je bila osigurana, niti se takvo stanje može otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom.
Invalidnost može nastati kao posledica bolesti, povrede van rada, povrede na radu ili profesionalne bolesti. Pravo se ostvaruje preko Republičkog fonda PIO, uz medicinsko veštačenje i proveru ispunjenosti zakonskih uslova.
Prema navodima Blica, invalidsku penziju u Srbiji prima oko 239.000 penzionera, dok su prosečna primanja oko 35.000 dinara.
Zbog toga je važno znati ko ima pravo na invalidsku penziju, koliko staža je potrebno, koja dokumentacija se prilaže i kada počinje isplata.
Ko ima pravo na invalidsku penziju u Srbiji?
To nije isto što i privremena sprečenost za rad, bolovanje ili smanjena radna sposobnost. Za ostvarivanje prava potrebno je da nadležni organ veštačenja utvrdi invalidnost u propisanom postupku.
Invalidnost može nastati zbog:
- bolesti,
- povrede van rada,
- povrede na radu,
- profesionalne bolesti.
Osnovni uslov je da invalidnost nastane pre ispunjenja uslova za starosnu penziju. Ako je osoba već ispunila uslove za starosnu penziju, pravo se ne ostvaruje po osnovu invalidnosti, već po pravilima za starosnu penziju.
Kod profesionalnih vojnih lica pravilo je posebno prilagođeno prirodi službe. Za njih se invalidnost vezuje za potpuni gubitak sposobnosti za profesionalnu vojnu službu, a ne samo za opšti gubitak radne sposobnosti u civilnom smislu.
Uslovi za invalidsku penziju
Uslovi za invalidsku penziju zavise od toga zbog čega je nastala invalidnost.
Najvažnija razlika postoji između invalidnosti nastale zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti i invalidnosti nastale zbog bolesti ili povrede van rada.
Invalidnost zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti
Ako je invalidnost nastala kao posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti, pravo na invalidsku penziju ostvaruje se bez obzira na dužinu staža osiguranja.
To znači da nije potrebno imati najmanje 5 godina staža, jer je uzrok invalidnosti direktno povezan sa radom ili uslovima rada.
U ovom slučaju posebno je važna dokumentacija koja dokazuje vezu između rada i nastale invalidnosti. Za povredu na radu prilaže se izveštaj, odnosno prijava o povredi na radu. Za profesionalnu bolest prilažu se dokazi o profesionalnom oboljenju, a po potrebi i ekspertiza nadležne ustanove medicine rada.
Povredom na radu može se smatrati povreda koja je nastala:
- u vezi sa obavljanjem posla,
- na putu od stana do posla i obrnuto,
- na službenom putu,
- prilikom stupanja na rad,
- u određenim situacijama spasavanja ili odbrane od elementarnih nepogoda.
Profesionalne bolesti su bolesti koje nastaju tokom osiguranja usled dužeg neposrednog uticaja procesa rada i uslova rada. To znači da bolest mora biti povezana sa poslom koji je osiguranik obavljao, a ne samo sa opštim zdravstvenim stanjem.
Invalidnost zbog bolesti ili povrede van rada
Ako je invalidnost nastala zbog bolesti ili povrede van rada, potrebno je najmanje 5 godina staža osiguranja. Ovo je osnovni uslov za najveći broj zahteva za invalidsku penziju.
Pored staža, potrebno je da potpuni gubitak radne sposobnosti nastane pre navršenja godina života koje su propisane za starosnu penziju. Ako osoba nema potreban staž ili je invalidnost nastala nakon ispunjenja uslova za starosnu penziju, zahtev može biti odbijen.
Važno je znati da se računa samo staž za koji su plaćeni doprinosi. Samo vreme rada nije dovoljno ako doprinosi nisu evidentirani.
Zato pre podnošenja zahteva treba proveriti podatke u matičnoj evidenciji PIO fonda, naročito ako je osoba radila kod više poslodavaca, kao preduzetnik, poljoprivrednik ili u inostranstvu.
Posebni uslovi za mlađe od 30 godina
Za osiguranike mlađe od 30 godina važe blaži uslovi u pogledu staža osiguranja.
Ovo pravilo postoji zato što mlađe osobe često nisu ni imale dovoljno vremena da ostvare 5 godina staža.
- do 20. godine života potrebno je najmanje 1 godina staža osiguranja,
- do 25. godine života potrebno je najmanje 2 godine staža osiguranja,
- do 30. godine života potrebno je najmanje 3 godine staža osiguranja.
I u ovim slučajevima mora postojati potpuni gubitak radne sposobnosti. Smanjena sposobnost za rad, dugotrajno lečenje ili nemogućnost obavljanja samo jednog konkretnog posla sami po sebi nisu dovoljni ako organ veštačenja ne utvrdi invalidnost.
Kako se podnosi zahtev za invalidsku penziju?
Zahtev za invalidsku penziju podnosi se nadležnoj filijali Republičkog fonda PIO, na propisanom obrascu. Postupak se ne pokreće automatski, već na zahtev osiguranika.
Uz zahtev se prilaže predlog za utvrđivanje invalidnosti, odnosno Obrazac br. 1. Ovaj obrazac daje izabrani lekar u domu zdravlja, na osnovu medicinske dokumentacije i zdravstvenog stanja osiguranika.
Zahtev može da podnese i osoba koja trenutno nije zaposlena, odnosno nije u osiguranju. Ako je osoba korisnik novčane naknade za nezaposlene, zahtev se podnosi uz stručnu pomoć Nacionalne službe za zapošljavanje.
Ako se postupak pokrene dok osiguranje još traje, najpre se utvrđuje da li postoji invalidnost. Tek po prestanku osiguranja odlučuje se o iznosu invalidske penzije. Ovo je važno jer se isplata invalidske penzije vezuje za prestanak osiguranja, a ne samo za datum veštačenja.
Dokumentacija potrebna za invalidsku penziju
Dokumentacija je jedan od najvažnijih delova postupka. Nepotpuna ili neuredna dokumentacija može usporiti odlučivanje, dovesti do dodatnih poziva za dopunu ili otežati dokazivanje uslova.
Osnovna dokumentacija
Za podnošenje zahteva najčešće je potrebna sledeća dokumentacija:
- zahtev za invalidsku penziju,
- Obrazac br. 1 ordinirajućeg, odnosno izabranog lekara,
- medicinska dokumentacija u originalu ili overenoj kopiji,
- dokaz o identitetu,
- fotokopija zdravstvene knjižice,
- dokazi o stažu osiguranja u Srbiji,
- dokaz o regulisanom vojnom roku, kada je primenljivo,
- dokaz o korišćenju prava ili evidenciji kod Nacionalne službe za zapošljavanje, kada je primenljivo,
- dokazi o stažu u inostranstvu, ako postoji.
Medicinska dokumentacija može obuhvatiti specijalističke nalaze, otpusne liste, snimke, dijagnostičke testove, laboratorijske nalaze i drugu dokumentaciju koja pokazuje tok bolesti, lečenja i posledice po radnu sposobnost.
Obrazac br. 1 treba da bude otkucan na pisaćoj mašini ili kompjuterski obrađen. Dokaz o identitetu može biti lična karta na uvid ili uverenje o prebivalištu.
Za dokazivanje staža koriste se radna knjižica, uverenje o beneficiranom stažu ili druge javne isprave o stažu. Ako postoje periodi rada koji nisu jasno evidentirani, potrebno je pribaviti dodatne dokaze pre ili tokom postupka.
Dodatna dokumentacija prema osnovu osiguranja
Pored osnovne dokumentacije, traže se i posebni dokazi u zavisnosti od toga po kom osnovu je osoba bila osigurana.
Za zaposlene je potrebna potvrda o radnom mestu i opis poslova koje osiguranik obavlja u trenutku podnošenja zahteva. Ova dokumentacija pomaže da se zdravstveno stanje poveže sa konkretnim radnim zadacima i procenom radne sposobnosti.
Za preduzetnike se prilaže uverenje o obavljanju samostalne delatnosti za period do 31. decembra 2005. godine, odnosno rešenje APR-a za period od 1. januara 2006. godine. Potrebno je i uverenje Poreske uprave o plaćenom doprinosu za PIO, sa osnovicama doprinosa i iznosom uplaćenog doprinosa.
Za poljoprivrednike se prilaže uverenje Poreske uprave o plaćenom doprinosu za period obavljanja poljoprivredne delatnosti.
Kod povrede na radu obavezno je priložiti izveštaj, odnosno prijavu o povredi na radu. Kod profesionalne bolesti prilaže se dokaz o profesionalnom oboljenju, a po potrebi i ekspertiza nadležnih instituta medicine rada.
Za profesionalnu bolest može se tražiti ekspertiza sledećih ustanova:
- Institut za medicinu rada Srbije „Dr Dragomir Karajović“,
- Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika Novi Sad,
- Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika Niš,
- Institut za medicinu rada VMA.
Medicinska dokumentacija privatne klinike može se uzeti u obzir ako ima odgovarajući pečat privatne zdravstvene ustanove, faksimil i potpis lekara.
Procedura za dobijanje invalidske penzije
Postupak za dobijanje invalidske penzije počinje prikupljanjem medicinske, radne i druge propisane dokumentacije. Osiguranik treba da proveri da li ima svu dokumentaciju koja se odnosi na zdravstveno stanje, staž osiguranja i osnov po kome traži pravo.
Nakon toga podnosi se zahtev nadležnoj filijali Republičkog fonda PIO. Uz zahtev se dostavlja predlog za utvrđivanje invalidnosti, odnosno Obrazac br. 1, koji izdaje izabrani lekar.
Sledi medicinsko veštačenje radne sposobnosti. Organ veštačenja utvrđuje da li postoji invalidnost, koji je uzrok invalidnosti i daje nalaz, mišljenje i ocenu. Ova procena je ključna, jer se pravo na invalidsku penziju ne zasniva samo na dijagnozi, već na posledicama bolesti ili povrede po radnu sposobnost.
Kod profesionalne bolesti, pored medicinske dokumentacije, može biti potrebna dodatna ekspertiza ovlašćene ustanove medicine rada. Time se proverava veza između oboljenja i uslova rada.
Ako se utvrdi invalidnost, donosi se rešenje o invalidnosti. Zatim se, ako su ispunjeni uslovi i ako je prestalo osiguranje, donosi rešenje o iznosu invalidske penzije. Isplata počinje tek kada su ispunjeni svi propisani uslovi.
Kada počinje isplata invalidske penzije?
Invalidska penzija se isplaćuje od dana prestanka osiguranja. To znači da sama činjenica da je invalidnost utvrđena ne mora automatski značiti da isplata počinje istog dana ako osiguranje još traje.
Ako se pravo ostvaruje po prestanku osiguranja, a invalidnost je postojala i pre podnošenja zahteva, penzija se isplaćuje od dana nastanka invalidnosti. Ipak, isplata unazad može biti najviše za šest meseci od dana podnošenja zahteva.
Zbog toga je važno da osoba ne odlaže podnošenje zahteva ako već postoji ozbiljno i trajno zdravstveno stanje koje može dovesti do potpunog gubitka radne sposobnosti. Kašnjenje može uticati na period za koji se penzija može isplatiti unazad.
Invalidska penzija i rad nakon penzionisanja
Invalidski penzioner može biti angažovan po osnovu privremenih, povremenih ili ugovorenih poslova. Takvi oblici angažovanja ne moraju automatski značiti prestanak prava, ali svaki slučaj treba pažljivo posmatrati u odnosu na propise i zdravstveno stanje korisnika.
Invalidski penzioner ne bi trebalo da ulazi u osiguranje po osnovu ugovora o radu, jer to može dovesti do kontrolnog pregleda. Ako se na pregledu utvrdi promena stanja invalidnosti, pravo na invalidsku penziju može prestati.
Neodazivanje na poziv za pregled bez opravdanog razloga može dovesti do obustave isplate invalidske penzije. Korisnik je dužan da sarađuje sa PIO fondom i da dostavlja potrebne podatke kada se to od njega traži.
Korisnik invalidske penzije takođe mora da prijavi promenu adrese i druge promene koje mogu uticati na pravo. To uključuje i zasnivanje radnog odnosa, jer ulazak u osiguranje može biti razlog za proveru daljeg postojanja prava.
Invalidska penzija za osobe koje su radile u inostranstvu
Osobe koje su deo radnog veka provele u inostranstvu treba da prijave i dokumentuju taj staž prilikom podnošenja zahteva. Ovo se odnosi i na staž ostvaren u bivšim jugoslovenskim republikama.
Strani staž može biti važan za ostvarivanje prava, ali o delu prava koji se odnosi na taj staž odlučuje država u kojoj je staž ostvaren, prema svojim propisima.
To znači da PIO fond u Srbiji odlučuje o delu prava iz srpskog osiguranja, dok strana država odlučuje o svom delu.
Uz zahtev treba priložiti dokaze o stažu u inostranstvu, ako ih osiguranik poseduje. Ako dokumentacija nije potpuna, postupak može trajati duže zbog pribavljanja podataka preko nadležnih institucija druge države.
Za kraj
Invalidska penzija se ostvaruje kada postoji potpuni gubitak radne sposobnosti i kada su ispunjeni propisani uslovi u pogledu invalidnosti i staža osiguranja.
Ključni uslovi zavise od uzroka invalidnosti. Kod povrede na radu i profesionalne bolesti pravo se ostvaruje bez obzira na dužinu staža, dok je kod bolesti ili povrede van rada najčešće potrebno najmanje 5 godina staža osiguranja.
Najvažnije je proveriti evidentirani staž, prikupiti potpunu medicinsku i radnu dokumentaciju i pravilno podneti zahtev Republičkom fondu PIO.
