Neiskorišćeni godišnji odmor zbog bolovanja – prava zaposlenog i isplata

Zaposleni koji su duže na bolovanju često strahuju da će izgubiti pravo na godišnji odmor.

Zakon o radu ih štiti – bolovanje ne utiče na sticanje prava na odmor, ali postoje jasni rokovi za korišćenje tog prava koje moraju da poštuju i zaposleni i poslodavci.

U nastavku donosimo kompletan pregled pravila, rokova i posledica njihovog propuštanja.

Bolovanje ne ukida pravo na godišnji odmor

Zakon o radu (član 68.) propisuje da zaposleni stiče pravo na godišnji odmor nakon mesec dana neprekidnog rada.

Ključna odredba je da se pod neprekidnim radom smatra i vreme privremene sprečenosti za rad po propisima o zdravstvenom osiguranju – dakle i bolovanje.

To znači da zaposleni koji je odmah po zasnivanju radnog odnosa otišao na bolovanje i dalje stiče pravo na odmor.

Bolovanje takođe ne smanjuje broj dana godišnjeg odmora – zaposleni koji je bio mesecima na lečenju ima pravo na isti broj dana kao da je radio.

Pored toga, dani provedeni na bolovanju se ne uračunavaju u dane godišnjeg odmora: ako zaposleni oboli tokom odmora i otvori bolovanje, odmor se prekida i nastavlja po ozdravljenju.

Rokovi za korišćenje odmora

Bolovanje ne produžava zakonske rokove za korišćenje odmora, osim u slučaju porodiljskog odsustva.

Za standardna bolovanja važe opšta pravila:

Ovi rokovi su prekluzivni – ne mogu se produžiti ni odlukom poslodavca, ni sporazumom strana. Nakon njihovog isteka, neiskorišćeni dani nepovratno propadaju.

Kada godišnji odmor propada zbog bolovanja

Propust prvog dela: Ako zaposleni bude na bolovanju sve do kraja kalendarske godine i ne iskoristi prvi deo odmora (najmanje dve radne nedelje), taj deo odmora propada 31. decembra. Zakon ne pravi izuzetak za bolovanje – rok je isti za sve.

Propust drugog dela: Ostatak odmora može se preneti u narednu godinu, ali mora biti iskorišćen najkasnije do 30. juna. Ako zaposleni ostane na bolovanju i posle tog datuma, i ovaj deo odmora propada.

Poseban slučaj – cela godina na bolovanju: Ako zaposleni provede celu kalendarsku godinu na bolovanju bez ijednog dana faktičkog rada, a zatim mu prestane radni odnos, sudska praksa zauzela je stav da može izgubiti i pravo na naknadu štete za neiskorišćeni odmor – jer nije bilo objektivnih uslova za korišćenje odmora i nema krivice poslodavca. Ovo je bitna nijansa o kojoj zaposleni moraju biti svesni.

Izuzetak: trudnice i porodilje

Za zaposlene koji su odsutni zbog trudničkog bolovanja, porodiljskog odsustva ili odsustva radi nege deteta važi posebno pravilo iz člana 73. stav 4. Zakona o radu: mogu preneti celokupan godišnji odmor (uključujući i prvi deo) u narednu godinu i iskoristiti ga najkasnije do 30. juna.

Ovo je jedini slučaj kada se opšti rok za korišćenje prvog dela odmora ne primenjuje. Ako se zaposlena ne vrati na posao pre 30. juna, i ovaj odmor propada.

Ko određuje kada će se odmor iskoristiti

To znači da zaposleni nema pravo da samostalno zakaže odmor odmah po povratku sa bolovanja – to zavisi od potreba posla.

Međutim, postoje situacije kada poslodavac mora da odobri odmor:

• Kada ističe rok od 31. decembra za prvi deo odmora
• Kada ističe rok od 30. juna za ostatak odmora
• U oba slučaja, propuštanje roka dovodi do kršenja zakona i prekršajne odgovornosti poslodavca

Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora mora biti uručeno zaposlenom najkasnije 15 dana pre početka odmora. Ako zaposleni sam podnese zahtev za odmor u kraćem roku, rešenje može biti dostavljeno i neposredno pre polaska.

Naknada za neiskorišćeni odmor pri prestanku radnog odnosa

Jedini zakonski osnov za zamenu odmora novcem jeste prestanak radnog odnosa.

Tada poslodavac isplaćuje naknadu štete za sve neiskorišćene dane, u visini prosečne bruto zarade ostvarene u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju preostalih dana (član 76. Zakona o radu). Isplata mora biti izvršena u roku od 30 dana od prestanka radnog odnosa.

Poslodavac se može osloboditi ove obaveze jedino ako dokaže da je zaposleni svojevoljno odbijao da ide na odmor.

U ostalim slučajevima, obaveza isplate je apsolutna – bez obzira na to da li je zaposleni dao otkaz, dobio otkaz ili je do prestanka došlo sporazumno.

Obaveze i sankcije za poslodavce

Nepoštovanje ovih obaveza povlači visoke kazne:

Pored prekršajnih kazni, zaposleni može tužbom pred nadležnim sudom zahtevati naknadu štete.

Sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze (član 196. Zakona o radu).

Za kraj

Prvi deo odmora mora se iskoristiti do 31. decembra, a ostatak do 30. juna naredne godine, bez obzira na trajanje bolovanja.

Jedini izuzetak važi za trudnice i porodilje, koje mogu preneti celokupan odmor do 30. juna.

Zaposleni koji su duže na bolovanju trebalo bi da odmah po povratku na posao kontaktiraju kadrovsku službu i dogovore korišćenje preostalih dana – jedino tako mogu zaštititi pravo koje su zakonski stekli.