OTKAZ UGOVORA O RADU ZBOG NEPOŠTOVANjA RADNE DISCIPLINE

Iz obrazloženja:

Rešenjem tuženog od 28. 1. 2010. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu na osnovu odredbe čl. 179. st. 1. tač. 4. Zakona o radu, iz razloga što je protiv tužioca podnet zahtev za sprovođenje istrage radi učinjenog krivičnog dela izazivanja opšte opasnosti iz čl. 278. st. 4. u vezi sa st. 1. Krivičnog zakonika učinjenog na radu.

Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da se u konkretnom slučaju ne može upotrebiti kao otkazni razlog iz čl. 179. st. 1. tač. 4. - krivično delo na radu i u vezi sa radom, jer protiv tužioca nije doneta pravnosnažna presuda da je učinio krivično delo na radu. 

MINIMALNA ZARADA

Prema članu 81. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik PC", br. 70/2001 i 73/2001) zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu.

Prema odredbi člana 84. istog zakona zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i puno radno vreme.

Pun iznos minimalne zarade podrazumeva standardni (prosečni) učinak zaposlenog uz puno radno vreme.

PRAVO ZAPOSLENOG NA NAKNADU ŠTETE ZA NEISKORIŠĆENI GODIŠNjI ODMOR

Iz obrazloženja:

Drugostepeni sud je na stanovištu da je pobijana presuda kojom je odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje osporenog potraživanja po osnovu naknade štete na ime neiskorišćenog godišnjeg odmora, doneta pogrešnom primenom materijalnog prava.

Prema odredbi člana 75. stav 1.-3. Zakona o radu, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi rešenje o korišćenju godišnjeg odmora, najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora. Ako poslodavac ne dostavi zaposlenom rešenje, smatra da je zaposlenom uskratio pravo na godišnji odmor. Sa druge strane, odredbom člana 76. istog zakona propisano je da, ako zaposleni krivicom poslodavca ne koristi godišnji odmor, ima pravo na naknadu štete u visini prosečne zarade u prethodna 3 meseca, utvrđena 

NAKNADA ŠTETE ZBOG IZGUBLJENE ZARADE

UKIDA SE presuda Okružnog suda u Subotici Gž. 285/08 od 19.5.2009. godine i predmet vraća drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Opštinskog suda u Subotici P. 368/07 od 24.11.2007. godine: 1) odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade štete zbog izgubljene zarade koja odgovara kvalifikaciji tužioca za period od 20.11.1991. godine do 1.1.1997. godine i od 1.1.2001. godine do 31.7.2007. godine, u kome nije ostvarivana nikakva zarada isplati iznose bliže označene u izreci ove pravnosnažne presude, sa zakonskom zateznom kamatom računajući od svakog prvog u mesecu za prethodni mesec; za period od 1.1.1997. godine od 1.1.2001. godine kao period u kome je iskazana razlika prosečne mesečne zarade ostvarene radeći kao konobar, u odnosu na zaradu koju bi ostvario radeći kao ekonomista sa završenim IV stepenom stručne spreme isplati iznose bliže označene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom računajući svakog prvog u mesecu za prethodni mesec; da mu na ime kapitaliziranog iznosa buduće rente plati 2.285.427,85 dinara; 2) odbijen je eventualni tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu počev od 1.8.2007. godine dok za to postoje zakonski uslovi plaća novčanu rentu od 36.243,00 dinara, svakog prvog u mesecu za tekući mesec sa zakonskom zateznom kamatom na dospele, a neisplaćene iznose, sve dok prosečna bruto zarada zaposlenog u privredi Republike Srbije bude toliko iznosila, a od njenih izmena za pojedine mesece one iznose koji budu objavljeni u „Službenom glasniku Republike Srbije“; obavezana je tužena da tužiocu isplati troškove postupka u iznosu od 52.289,00 dinara.

Obaveza poslodavca da zaposlenom nadoknadi troškove prevoza za dolazak i odlazak sa rada

UKIDA SE presuda Osnovnog suda u Boru P1.br.23/12 od 24.07.2012. godine, ispravljena rešenjem istog suda P1.br.23/12 od 14.12.2012. godine, i predmet UPUĆUJE istom sudu na ponovno suđenje.

Iz  o b r a z l o ž e nj a

Presudom Osnovnog suda u Boru P1.br.23/12 od 24.07.2012. godine, u stavu jedan izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je poništeno kao nepravilno i nezakonito rešenje tuženog broj 949 od 20.02.2012. godine kojim se ukida naknada troškova prevoza za dolazak i odlazak na rad tužioca na relaciji Zaječar – Bor, Bor – Zaječar, stavom dva izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je tuženi obavezan da tužiocu na ime troškova prevoza na relaciji Zaječar – Bor, Bor – Zaječar, za decembar 2011. godine, januar i februar 2012. godine isplati iznos od po 13.200,00 dinara za svaki od navedenih meseci sa zakonskom zateznom kamatom od poslednjeg dana u narednom mesecu, za svaki prethodni mesec do konačne isplate u roku od 8 dana pod pretnjom izvršenja, dok je stavom tri izreke obavezan tuženi da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 6.968,00 dinara u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja.

Pravnosnažnim rešenjem istog suda P1.br.23/12 od 14.12.2012. godine izvršena je ispravka ove presude tako što je u uvodu iste treći red odozgo iza označenog tuženika „BB“ dodaju se reči: „sa sedištem u _, dok u ostalom delu presuda ostaje neizmenjena.