OTKAZ UGOVORA U RADU ZBOG NEOSTVARIVANjA REZULTATA RADA

Iz obrazloženja:

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i poništio osporeno rešenje sa obavezom tuženog da tužioca vrati na rad, ocenjujući da tužilac nije pisanim putem upozoren na postojanje razloga propisanih u članu 179. stav 1. tač. 2. Zakona o radu (povreda radne obaveze) i nije mu ostavljen rok od najmanje pet radnih dana za izjašnjenje o ovom razlogu, dok neostvarivanje rezultata rada može predstavljati osnov za otkaz ugovora o radu ukoliko, između ostalog, postoje utvrđena merila kojima se taj osnov kvalifikuje, što u konkretnom slučaju nije postojalo jer poslovi komercijaliste koje je tužilac obavljao nisu bili normirani.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nižestepeni sudovi pravilno zaključili da je osporeno rešenje nezakonito iz navedenih razloga, te da su navodi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava neosnovani.

OTKAZ UGOVORA O RADU ZBOG NEOSTVARIVANjA REZULTATA RADA

Iz obrazloženja:

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi pobijano rešenje tužene o otkazu ugovora o radu poništili i obavezali je da tužilju vrati na rad, jer u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi za primenu otkaznog razloga iz člana 179. tačka 1. Zakona o radu. Za svoju odluku dali su razloge koje u svemu kao pravilne i potpune prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Da bi otkaz iz ovog razloga bio zakonit neophodno je utvrditi da rezultati rada izostaju zbog nedovoljnog rada zaposlenog i njegovog nezalaganja, odnosno zbog odsustva potrebnih znanja, sposobnosti ili neukosti zaposlenog, u odnosu na propisana merila, na osnovu kojih se utvrđuje količina posla, koju je potrebno obaviti, a što je u konkretnom slučaju izostalo. 

NEPOSTOJANjE KRIVICE POSLODAVCA ZA NEISKORIŠĆEN GODIŠNjI ODMOR

Iz obrazloženja:

Prema utvrđenju prvostepenog suda, tužilac je postavljen za načelnika Opštinske uprave Opštine R. dana 5. 4. 2006. godine. Tužiocu je dana 22. 12. 2006. godine izdato rešenje o korišćenju godišnjeg odmora za 2006. godinu. Rešenje je doneto od strane predsednika Komisije za kadrovska i administrativna pitanja i radne odnose i po tom rešenju tužiocu je određen godišnji odmor u trajanju od 30 radnih dana. Navedeno je da će tužilac godišnji odmor iskoristiti u jednom delu počev od 29. 1. 2007. do 9. 3. 2007. godine i da je tužilac obavezan da se vrati na posao dana 12. 3. 2007. godine. Tužilac je za 2006. godinu iskoristio samo jedan dan godišnjeg odmora i to u martu 2007. godine, s obzirom na to da su u januaru i februaru 2007. godine bili opšti izbori i da je isti bio koordinator izbora u određenom periodu iz rešenja o korišćenju godišnjeg odmora za 2006. godinu.

Tužilac je dobio rešenje o korišćenju godišnjeg odmora za 2008. godinu dana 18. 7. 2008. godine od strane privremenog organa Opštine R. i navedenim rešenjem utvrđeno je pravo tužiocu na godišnji odmor u trajanju od 30 radnih dana i to u jednom delu počev od 21. 7. 2008. do 29. 8. 2008. godine uz obavezu da se vrati na posao dana 1. 9. 2008. godine. Tužilac je iskoristio 15 dana godišnjeg odmora za 2008. godinu i to 9 dana u julu 2008. godine i 6 dana u avgustu 2008. godine, dolazio je na posao u vremenu predviđenom za korišćenje godišnjeg odmora ali nije podnosio pismeni zahtev za prekid korišćenja godišnjeg odmora.

Na osnovu navedenog, pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo i doneo odluku kojom je odbio tužbeni zahtev tužioca.

OTKAZ UGOVORA O RADU ZBOG NEPOŠTOVANjA RADNE DISCIPLINE

Iz obrazloženja:

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su utvrdili da je rešenjem tuženog od 16. 3. 2012. godine, tužiocu nezakonito otkazan ugovor o radu primenom odredbe člana 179. stav 1. tač. 3. Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u nižestepenim presudama pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je poništeno kao nezakonito rešenje tuženog kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu i tuženi obavezan da tužioca vrati na rad. 

Nisu bili ispunjeni uslovi iz člana 179. stav 1. tač. 3. Zakona o radu, s obzirom na to da tužilac usled privremene nesposobnosti za rad, zbog poremećaja koji je remetio njegove sposobnosti u svim segmentima procesa rada, nije mogao da bude svestan eventualnog nepoštovanja radne discipline. 

U postupku je utvrđeno da je tužilac usled postojanja posttraumatskog sindroma bio privremeno nesposoban za rad i da nije mogao da bude svestan eventualnog nepoštovanja radne discipline, koje mu se stavlja na teret osporenim rešenjem, pa je pravilan zaključak nižestepenih sudova da uslov iz člana 179. stav 1. tač. 3. Zakona o radu nije ispunjen te da je rešenje o otkazu nezakonito.

OTKAZ UGOVORA O RADU ZBOG NEPOŠTOVANjA RADNE DISCIPLINE

Iz obrazloženja:

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi odbili kao neosnovan zahtev tužilje za poništaj odluke o otkazu ugovora o radu, vraćanje na rad i naknadu štete.

Zakon o radu (''Sl. glasnik RS'', br. 70/01 i 73/01), koji je bio na snazi u vreme donošenja osporene odluke, u članu 101. stav 1. tačka 4. propisuje da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako ne poštuje radnu disciplinu, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.