Aktuelnosti

Šverc na internetu nova meta inspekcije

Štete od sive ekonomije nijedna zemlja nije uspela da izbegne. Pitanje je samo koliko će privrednici koji rade ilegalno uspeti da otkinu od bruto društvenog proizvoda.

Ozbiljne procene govore da se kod nas nivo poslovanja van zakona i drugih propisa snizio ispod 20 odsto. Da može još bolje – svakako je izvesno. Vlada Srbije usvojila je nedavno Akcioni plan za sprovođenje Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije. Po rečima ministra finansija Siniše Malog, reč je o sveobuhvatnom i detaljnom planu, koji je usmeren na na potpuno suzbijanje sive ekonomije. Jedna od bitnih novina je portal e-Inspektor, koji će omogućiti bolju komunikaciju između inspektora pa samim tim i uspešnije suzbijanje nelegalnog poslovanja. U Akcionom planu su posebno zacrtani suzbijanje nelegalne trgovine putem interneta te nelegalne gradnje, koja je posebno izražena u većim gradovima.

Instrumenti za borbu protiv sive ekonomije poznati su već decenijama. To su unapređenje efikasnosti inspekcijskog nadzora, uvođenje podsticaja za legalno poslovanje, smanjenje birokratskih procedura te jačanje poreske kulture stanovništva.

U Srbiji je siva ekonomija najzastupljenija u građevinarstvu, trgovini, ugostiteljstvu i advokaturi. Rad na crno takođe spada među popularnije načine zarade. Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj i Nemača razvojna agencija GIZ pomogle su da se uvedu olakšice za početnike. Čak 71 odsto privrednika zna za tu meru, a 87 odsto smatra da će im pomoći da izađu iz sive zone.

Manje 20 odsto BDP-a uzme siva ekonomija godišnje

E-trgovina je kod nas sve popularnija i u sivoj zoni. Tako Ivan Radak iz NALED-a kaže da je izbila na prvo mesto po prioritetu Tržišne inspekcije kod kontrola.

– Tekstilni proizvodi koji se prodaju putem interneta su problem, kao i razne usluge koje nude kozmetički saloni, poput doterivanja noktiju – objašnjava on. – Ugostiteljstvo je takođe problem.

Na veće poslovanje u legalnoj zoni ugostitelje će podstaći nove fiskalne kase. One će biti uvedene naredne godine i više su računar nego kasa. One omogućavaju Poreskoj upravi da istog trenutka kada se pojedina usluga ili proizvod naplati, dobiju podatke o tome. Tako će poreski inspektori moći brzo da reaguju ukoliko primete da, recimo, tokom vikenda uveče nema nijednog izdavanja fisklanog računa u prepunom kafiću, što je faktički nemoguće. Tako će kontrola brzo izaći na lice mesta da proveri šta se dešava.

Izvor: dnevnik.rs

 

Ulogujte se